PROTOK

Pretvorim se u trenutak kada  skoci  na mene i pocne sapama da tupka po mom stomaku. Obicno me prene iz misli i tada nista ne postoji. Samo ona, ja i neka moja iznenadjenost. Skrene paznju na nju i na to nesto sto zeli da mi pruzi. Posmatram  pazljivo kako zatvara oci i kao da tacno zna sta radi. . Mazim je, ona u tome  uziva i izgleda predanija u svojoj misiji.. Tih par trenutaka je  upotpunjeno tihim neobicnim zvukom koji me dodatno smiruje. . I nekako uzavimo obe.

A kad sve prodje i trenutak ostane u proslosti, kao sada, iznenadjenst mi je i veca.  Prisetim se ljudi , kojima i kada kazes sta ti je potrebno nisu u stanju da to shvate.