.................
Vreme kažu leti, ( a i zimi) brzo prolazi. Čudno ali nekad čekamo pravo vreme, a istovremeno ga nikad ne mozemo sačekati, jer prolazi. Vreme se ne zaustavlja, ima samo jednu čudnu karakteristiku da što je više vremena proteklo to nam nekako sve brže i izmiče..čekali ga ili ne.
Neverovatna kombinacija dve suprotnosi.Kao da skačes i stojiš na mestu. Uglavnom tako biva, dok se okrenemo, već je nesto prohujalo sa svim očekivanim , uspešno više ili manje dočekanim.U svom tom vremenu koje nas okružuje ponekad ne damo sebi na volju da obezbedimo neke svoje stubove , nosace koji prkose tom proticanju.
E pa sad, odoh totalno u ozbiljnu temu, sto mi ne beše cilj...uz isplovljvanje broda na internet more uobičajeno je razbijanje šampanjca o bok i vatromet.. Dakle , šampanjac ne dolazi u obzir, niti nikakvo razbijanje..gde da razbijem ekran..a baš sam i nešto slaba ovih dana sa pićem. Za vatromet nije problem..mada, možda je malo nezgodno .. Te što rece i stara narodna umotvorina u vidu vica, pa nikad neću dobiti...pa kupi srećku..tako i ja, dok čekam, kupih srećku za ono što volim...
...................
To je bio prvi i sa ovim dodajem dve nule brojcaniku. Naravno i dalje pravim greske i jedem slova, ne umem da promenim pozadinu a rado bih. Znam , treba se baviti malo time i odvojiti vreme. Skinula sam sva uputstav za to , ali vreme ubrzava pa nikako da ga sustignem. Kako sam dospela ovde se ne secam, ali potreba je bila da ne davim samo dragu kumu sa mojim kilometarskim mailovima. Jedan veeliki stres me je naterao da sabiram glavu na papiru, prepricavajuci dogadjaje belezeci svoje emocije prema dogadjajima. Bila je to ustvari i potreba cuti samog sebe i pustiti misli da se vide. Tako sam pocela za sebe da pisem pre par godina , sto sve stoji lepo zabelezeno u fajlu “keva smarac”. Ozbiljno prebiranje glave po raznim pitanjima
Postidjena godinama sam ponovo shvarila ispravnost svog misljenja da duh ne stari. Oduvek sam bila „ cudna“ odabirom ljudi sa kojima se slozim. Ili su to bili dosta stariji od mene ili dosta mladji i danas je tako. Od ispisnika imam samo kumu sa kojom mogu. Razmisljajuci o tome sam dosla do prilicno prihvatljivog objasnjenja. Nikad nisam volela takmicenja bilo koje vrste, sem u kartma ili sportu ( mada se nisam nikad bavila ni jednim). Pozicioniranje u zivotu na osnovu pluseva u poredjenju sa nekim. To se kod vrsnjaka cesto oseca, ko je u odnosu na koga ..nesto bolji ili gori. Mozda i to, u mnogim stavarima koliko god to sad ovako izgledalo neskromno, sam bila bolja ali mi zaista to nije ni bilo vazno a nisam ni bila svesna toga. Cak i kada mi je bilo “nikako” to nesto moje , me je drzalo na povrsini. Vrhunac tog nekog banalnog gledanja i poredjenja je bio relativno skoro, “ Kako ti znas uvek da nadjes i u kafani bolje mesto da sednes” jbt to me je dotuklo.
Dakle, tako sam dosla lutala u nacinu kako da pisem, da li ozbiljno, saljivo ili licno i nasla tu neku granicu, mada uvek je miks. Niko iz okruzenja ne cita ovo sto mi je drago, jer i ne znaju . Ovako je bas dobro. Slova na papiru, pa ko ih razume -razume.U svakom slucaju moja slova, moj list papira dobar ili los, moj je.
Нема коментара:
Постави коментар