KOLO

 Smenjuje se sve, lepo..ruzno, ljubav..mrznja , svetlost..tama.

Svaka stvar u nama i oko nas ima svoju suprotnost. Postojanje jedne otvara mogucnost za drugu. Svet polariteta, toplote, svetla, ljubavi. Cudno jednistvo koje treba da bude ravnomerno podeljeno i jasno odredjeno. Tako razaznajemo sebe, druge, svet oko nas..u jednoj od te dve krajnosti

Tako se ostrvi   zivot, noseci sa sobom probleme , tupi nas ako to dopustimo i opazaje, cula pa cesto i emocije. Prikriva nam lepotu ako nismo svesni da je spoznamo,  pa bar u cvrkutu ptica. To veselo cavrljanje  predstavlja nerazumljivu himnu zivota i radosti,  neko je sretan pa bar ptica, ja sam tuzna al se zbog nje radujem  .

Otvrdnuli zivotom, trosimo se i tupimo brigama, razmisljanjima i drugim ljudima, ponekad gubimo mekocu i britkost postojanja.. Sve te brige   nalecu na nas kao ogromni talas ,nesaglediv po velicini, ali ipak samo talas. Koliko god veliki i ogroman bio  u nekom trenutku se obije o neku stenu i rasparca u hiljadu kapljica koje nipocemu vise ne odaju njegovu grandioznost. Njegova snaga preda svu svoju energiju kamenu koji ponovo blesne mokar na nekom lepom podnevnom suncu. Od ostrih ivica nacini meke prelaze, malo ga uglaca i sa vremenom obicno napravi jedan lep i umilan, pitom predeo. Tako bi trebalo da bude…

Ali nazalost cesto ne biva tako, ponekad   se ne zauzme dobar odnos prema svemu losem, i ta energija  postaje rusilacka snaga nas samih .Moze da umesto oblina stvara  nove ostre grube  i nepristupacne grebene, koje ne daju sami sebi sansu, koji ne cekaju sunce vec samo novi talas.  Zaokupljeni svojim iscekivanjem i strahom, ne primetimo  sunce,    zaslepljeni vlastititim samoljubljem nam to cesto nije ni bitno. Ti dzinovi   zavladaju   nasim mislima, paralisu  telo,  tupe osecaje. Pod njima pati dusa,  telo.Predamo se tome kao da smo bespomocni pred njima, kao da  oni ne bitisu samo zbog toga da bi se posle njih opet uzdigli i zasjali nekim novim sjajem. A sjaj nekad moze da bude i u  tuzi, sjaj u secanjima.Tada iz toplote zraka ne skupljamo snagu i ne crpimo  lepotu i mudrost prolaznosti i smene.

A svaka stena se kruni, bilo da se glaca il ne, smanjuje, urusava i u jednom trenutku i postaje samo pesak. Ali ni to nije vazno, svaki zrno peska je proizvod neke nekad grandiozne stene, nekog kamena, koji se kotrljalo, razbijao i ako ima srece zavrsio na predivnoj pescanoj plazi.

Objavio robin u 6. oktobar 2011 0:10:06

JERONIMOO

 Jeronimoo, gde si brate po krvi i jeziku i po postojbini nas Indijanaca, kad se po ostalom ni sa kim ne razumem, ne znam sta hoce , sta pisu... ne sme da se kaze odakle sam brate iz Indije, postojbine , gde si rodjen, dal si rodjen, dal pricas ili si boginja ona ili onakva, nemam nikog nit se secam ni baba ni deda, gde da se secam..

Gde si Skvo da se malo smejem uz logodrsku vatru i skakucem dok kreten odozgo, dal cepa drva na terasi ili sprema prozore da zakuca pred zimu i kosavu, al ne smem da kazem jbg. Gde me nadje u ranu zoru dok ne popih kafu, mnogo sam senzibilna na "usi", jos samo cekam da Fredi manijak odnekle upali svoj motokultivator u vidu busilice pa da krememo..idemoo, uh dal da vadim Bohrmaschine. Nase pleme je veliko, izacice poglavica, da nas opomene, a vracevi da bacaju munje. Ustvari brate zaboavih da mozda vezba latinsli uz sekirce, jao jeste..bas sam ono, ako odem da ga  preslisam , odoh sa testerom, to ce biti za sentence, da prosirimo vokabular.

Ohhh nebesa, posaljite mi popisivace, tu sam,cekam da me pitaju, ko radi, ko kog izdrzava i da li imam problema u saobracaju, to cuh da pitaju i kako idem do posla, pa kako brateee, pa na konju mom ili javnom, plemenskom i sta ih bole..dal neko ima problema sa poslom, dal ga trazio ili nije, da li mu plemensko  vece ikad  naslo...Alo , ja obradjujem sama polje, samo plemenu dajem kad trazi, jbg, red je da trazi a moje da dam, kad mogu i kad imam..a slusam nasu "I need a Dollar" Odavno se vodim kao marsovac, pitali me prosli put, valjda mogu i sad da ostanem na istoj planeti...ce vidjamo  i pevam bole me..

I dal da natocim malo vatrene vode,mozda ce bolje da me radi nego ova crna, jos mi se podsvest ne zatvara, sve se izmesalo uuu mozda kefir, da, to sam volela da pijem tamo ili da pronadjem negde u kuci mumijo, i to nje lose..mozda postanem zena faraona iz Indije.

Gde si zeko da te jurim i da se smejem, a ti da bezis sa sve satom iz Alise.A ti kumo, vidi tamo neki rezervat preko bare, ako nastavi ovako odoh da perem sudove a andjeli da nose gajbe..koj ce nam pamet.

Brate, zapevajmo..

Ooo evo vadim lulu mira u vidu Winstona, pomirenje za sve iz plemena, ne kokakjte se vise –zbog nista, ima nas Indijanaca osetljivih..bar ne ovde malkoo bljak..Ovaj jezik je dat ljudima izgleda da se ne razumeju, kod zivuljki je lakse, one se prepoznaju po mirisu, malo zareze al dobro..ne ujedaju bas uvek.

I onda je laganim smirenim koracima odolela cunamiju u glavi,umila se, ne na terasi....sta je sad, opet zvuci ..vatrogasci..nije valjda nesto strasno, ovde se vatra ugasila, a i kolega naucio latinski..

Objavio robin u 2. oktobar 2011 11:46:53

KUMA- DUGME NIJE

“Slusaj ti, ja ti pricam da ocu nesto da ti posaljem - e pa top ne mogu, to ces morati sama da se pobrines, ali zato roze haljinicu mogu, sve sa karnericima i to u duplikatu, da mozemo simultano da odrzavamo predstavu na dva kontinenta, sve sa treptanjem i uzdasima. Samo moras da mi das jos par instrukcija kako da se ponasam. Mada mozda i nece trebati, svi ce se onesvestiti vec na prve moje izjave ovakve vrste...”

Pa kako da ne budete  presretni kad imate takvog hronicara svoje glave, I kad dobijete ovakav odgovor na emocionalno  praznjenje kao sto je u postu  “ dal da kupim top”. Ma kuma koje dugne,kuma je pivo, il si Lav il nisi…Dakle kako je to pocelo..

Obreh se tako u gimnaziji, vukovac , detinjasta ,sa manirima da radije igram izmedju dve vatre na ulici , vijam za loptom, nego da se doterujem pred ogledalom i da spoznam da sam intersantna decacima svog uzrasta. Osvanuh tog prvog septembra medju ostalim dobrim novobeogradskim djacima u devetoj bg gimnaziji tzv Bastilji. Svi zbunjeni, svi smuseni, neki u grupicama po nekoliko iz stare skole, neki sami kao ja. Ne secam se tacno kako i sta se odigralo, znam da sam se nekako dokopala trece klupe u strednjem redu gde je bilo prazno mesto, u ucionici u prizemlju sa leve strane kod muskog WC/a. Pored mene sede jos jedna izbezumljena dusa sa paz frizurom i okruglim licem, prozbori nesto , kao Verica i tu je rez, tama…ostalog se ne secam.

Samo znam da su me u sledecim danima svi prozivali zbog mog imena i prezimana koje je vec po broju slova strcalo previse u dnevniku, ali isto tako i budilo znatizelju svojiom egzotikom.To me je uvek pratilo i kasnije mi dosta puta i otvaralo i zatvaralo vrata, ali vise imalo pozitivne posledice,   ako izuzmemo u skolskim uslovima kada sam uvek mogla da racunam da cu u nasumicnom odabiru pri ispitivanju  zbog svog imena biti uvek prozivana medju prvima.

U drugoj klupu ispred sede Lokica   i  Princ Valijant frizura, sa kojom sam danas kuma. Ne znam sad tacno, prebiram po glavi, mislim da je ipak u pocetku bila Princ Valijant , siske , ravna kosa skoro do ramena, ali to ce kuma vec da ispravi pri prvom citanju ovoga. Ne znam kako i zasto smo nasli neku dodirnu tacku, mada smo imale dijametralna i odrastanja i uslove odrastanja, ali smo nekako nasle tu neku nit koja je pocela tada da se ispreda. Mozda bi i meni bilo interesantno da znam po cemu i kakvu me pamti iz tog vremena, ali posto je ovo posveceno njoj necemo sad o tome. Znam da se od ostalih razlikovala po   svojoj izrazito beloj puti , po teskoj gustoj, ravnoj negovanoj kosi  i po dva neverovatno simpaticna gornja zecja zuba, a umela je da napuci usta i da napravi neku smesnu grimasu,koju sam ja zvala, a sad dabrovska grimasa. Sva je bila kao mala dobro ukomponovana  loptica  , ne punacka , nego nekako mekana i elasticna, neverovatno zgodna i po mom misljenju najskladnije gradjena u odeljenju.

Naravno da je imala najbolju drugaricu i mnoge druge drugarice, ali iz nekog sad kako gledam zaista sudbinskog znacaja, smo se nekako sprijateljile, sa toliko razlika  i bez mnogo uplitanja u prozivljeno, bez promeravanja, odmeravanja i bez nekog svesnog preklapanaja u interesovanjima.  Al sve smo ostalo preklopile za visedecenijsko  prijateljstvo , tako da nam tih cetrnaest i ne fali, a izgleda da smo i tada to znale. Imam  par upecatljivih uspomena do njenog prvog odlaska u inostranstvo na duzi period.

 Crvene sanadale na zidanu petu, modni hit tog doba, meni predlozen izbor  sa mamine strane koja je polagala vise na izgled. Secam se da ih je pohvalila, a cini mi se da je i kupila slicne. Ja da sam bila iskrena, u to doba bih izabrala bilo koje, nije mi bilo bitno, onako pogubljenoj, detinjastoj i sa cupavom kovrdzavom dugom crnom kosom, al je mama znala sta se nosi.

Njena uzina, uvek je imala uzinu uvijenu u neku lepu salvetu , a cini mi se da mi je favorit bio sendvic sa belim mesom. Kada za vreme odmora pocne glad, imala je uvek nesto za grickanje.Uh, zamalo da zaboravim, zvake od cimeta, koje je ne znam odakle dobijala i koje sam obozavala.

Prebirajuci po glavi ta prva secanja ,iskace mi stalno sala za fizicko i tek sam se sad setila zasto. Uvek je imala lepo opeglanu i slozenu opremu za fizicko, za razliku od mene, koja je uvek imala sve nagurano sa zice onako sve u jednu kesu.

Uopste smo bile razlicite, dok sam se ja naravno priklonila onoj neobuzdanijoj struji, propusila, naravno na hodniku u blizini muskog Wc/a, kao pravi kamiondzija nosila vise farmerke, slabo se cesljala i sminkala, dotle je ona vodila racuna o slaganju boja, bila mnogo urednija i ozbiljnija od mene, imala decka  i  uvek se slatko smejala, ako na casu nije smela samo se videlo podrhtavanje ramena kad bi doturila neku ceduljicu. Nikad nismo sedele zajedno, vec jedna iza druge, uvek ista grupa za kontrolne..

Ostale uspomene su iz poznijeg perioda, nizu se kao perle na konac, kad se pravi ogrlica , zajednicki hobi iz danasnjih dana.Od drugih uspomenskih  perli, zajedenicko svitanje na njenoj terasi  ,  neprospavana noc i iscekivanje maturanta sa proslave, u nadi nekih bitnih informacija. Naravno nista narocito nismo dobile , sem sto smo konstatovale da su sad dugacke haljine bile vec izguzvane,  prokomentarisali slike i frizure  i maturante u smesnim belim kosuljama i pantalonama.

Zajdenicka Nova Godina u cetvorku, van Bgd, promasene ljubavi sa obe strane, levi mladici, moja konstatacija toga oko 2 sata nocu,  sama sa suzama na tremu ali se iz neke sobe pojavila i samo rekla, ma ne placi..i naravno i ona pocela da place.

Naravno ona me je odvezla i na prvi porodjaj, gde to da propusti.

A kad smo vec kod suza, ko da smo znale da cemo ceo vek biti ustvari rastavljene i to uvek na drugim kontinentima, pa smo se jos u 16 godini isplakale na semaforu za sve ostale rastanke. Vise i ne placemo pri rastancima, ustvari kad bolje razmislim, vidjamo se i rastajemo ne tako cesto, placemo ili se smejemo uz pisma, broj ona cuva..a i broj nije bitan. Ovo je samo retospektiva, dodatak na secanja iz mladosti..znam da ce biti verovatno citano uz suze, ali ne treba, treba uz osmeh, lepo je da imam  u secanju sve ovo i da   mogu  da ih podelim u prvoj ruci,  nema lazi nema prevare, ako je alchajmer proradio, bicu opomenuta. Mnoga secanja zadrzimo ali se ljudi ospu, izgube se veze, kontakti, ostanu kontakti, izgube se niti prisnosti. Ovde sve naopako, ostale niti, ostao kontakt, vidjanja retka, malte ne u 20 godina mozda jedva cetri ili pet puta, ali otvoren  bezgranican i bespovratni kredit poverenja u glavi, takav paket, podrska i sigurnost koja prkosi svim zakonima stvarnosti, relativiteta , i gravitacije.

Dakle kumo, Lav je car...znamo, a ti si carica. Idemo dalje, u haljinicama  ili ne ali zajedno, predstave su sve nase..

Objavio robin u 20. septembar 2011 13:43:42

CEMPRESI

 Graktale su samo ptice oko zgrade, ostalo je bilo neobicno tiho. Stalno su se svadjale tu na parkingu i prljale okolna kola. Cak se ni iz okolnog kafica nije culo pijano drustvo, mozda je i njima dosadilo da se u cetiri psuju i dovikuju.

Ustala je ko po satu, kao da je necujno zvono odzvonilo u njenoj glavi. Naravno termini se ne zaboravljaju, sat i alarm su podeseni iznutra, ne moraju da se ukljucuju..Sela je pomislila, da, u ovo doba se desilo..dobro , tako biva kod nje stalno, mozak joj registruje titraje, hvata misli i vibracije..

Znala je da nije zaboravila, a znala je i da on to oseca, da ce koliko god bilo razumno ili ne , naci nacin da ode. I on je tako resavao ponekad nerazumno , ali je resavao uvek, nekako i sa osmehom, salom a zivot je volela na njega...Ostalo, ne neka prevelika slicnost sem kose i crta lica, da i jacine neke, ali razlicite. On je voleo da sece i  prekida odnose kad ga destabilizuju, u tome je video snagu, ona bas suprotno, beg nije snaga , to je kukavicluk, sto nije voleo da cuje..Nije voleo da mu se suprotstavlja, gubio bi tada tlo pod nogama, boje bi izgubile na jacini. a „jacinu“  je najvise voleo. Za njega je sve bilo crno i belo, tako mu je bilo lakse, tako se opravdavao za propuste..kod nje je bilo mnogo nijansi izmedju, a prihvatala je i snagu i slabost, nije to ono sto je presudno... Bila je kombinacija neka dvoje jakoh a razlicitih, u prvom i drugom kolenu, njega i nje, kod koje je odrasla. Kontrast vidan na prvi pogled u samom izgledu, nespojive kombinacje svetle puti i ociju i tamne kose.

Nece doci svi cempresi, neki ne mogu iz raznih razloga..jedan iz prvog deljenja ce otici sa svojim pelcerima.

Objavio robin u 18. septembar 2011 7:30:28

IGRA.: KO JURI SAD

 Volim sirinu, u svemu, u pogledima, izlaganjima. Ne puku , dosadnu nego i sa nekom poentom. Imam problem i sa sms porukama, volim da ih uoblicim, ne ono bzv, mlmt ili omg.. te skracenice. Sve vise sam ubedjena da su ljudi koji ih koriste  zapravo potpuno dokoni, samo sa time zele da sami sebe ubede kako i oni imaju neku jurnjavu u zivotu, nesto im se dogadja,  prate trend i stede minut dva ne znam za sta, uglavnom za nista..Vidim, zivot savremeni je naturio sam tu neku brzinu, skracenje, zauzeti smo, zivci tanani, nema se vremena..Laz, opsta dobro prihvacena. Zurba u svemu skracuje nas same, sami svoj zivot.Saveti stari, na tenane jedi, sazvaci ne znam ni ja koliko puta, o zadrzavanju u krevetu u dvoje da ne pricam.

Sta nije jasno, jurili kroz zivot ili ne, i sutra ce reka, ova u koju gledam, stajati na istom mestu kao sto je stajala, i sunce ce izaci na slicnom mestu kao i juce. I izlazice tako i kad sve prodje..nece ni lepse ni bolje , obavili mi sve sto hocemo ili ne.

Ljudi kao roboti jurcaju za nekim zivotom, nekim noedloznim obavezama, ne mogu ovo ili ono..stoj, mirno..sta ne moze, zasto? Pri tome, nisam objasnila, ja ne volim sporost, ne mogu da podnesem spore tipove, spore u pokretima, u razmisljanjima...“kao“ stalozene, mozda sam previse temperamentna.. Kad kazem stoj, kazem, radi kako mozes sa prihvatljivim opterecenjem, al ne kukaj i ne gubi glavu u tome i ne uskracuj sebi i sirinu u nekim stvarima i prihvati kao igru. Odustvo sirine pogleda, dovodi neminovno do ogranicenosti istog.

Dobro, i to znam, do nekih saznanja dolazis iskustvom, zreloscu ali promatram okolinu, mnogi samo sabiraju godine, one ih ne produbljiju. Ja licno sam u zivotu cirkuski zabavljac, obozavam da se smejem i salim, dubina mi to dozvoljava, ona je u mojo glavi. U drustvu nisam starac Foco od tisucu leta, mozda tetka Vanga, ne sa hiljadu teskih, ozbiljnih tema, ima tu varijanti hiljadu, politika i td..sad da pokazemo ko je koliko pametan. Vise sam za varijantu ( u redu, kad je ozbiljno i bitno naravno na taj nacin) hajde da sebi olaksamo kroz neku igru duha da se nasmejemo..  I danas me podseti, kad se moji andjeli zgroze dok sa uzivanjem jedem piktije ( ps. ne znam dal je pih ili pik,valda od pikantno), da sam se nekad i ja na njih grozila, bile su mi bas fuj.Dobro  u tim pik, ili pihtijama nema neke dubine, sem masnoce i holeserola,( i ne kazem da je to dobitna promena, realno je na gore, treba da se jede zdravo) ali govorim kako se ljudi menjaju.Pa valjada treba i u glavama, ali  tu na bolje, na sire i pametnije.

I sta je poenta, moj omiljeni tezak film,“ Zivot je lep“ na kraju kog se uvek istovremeno i smejem i placem.Igra duha u svemu ,u zivotu i ta neka sirina postojanja, misli i izrazavanja.

" I onda je mrmot zavio cokoladu u folju"..pa naravno sve to znate, nego eto da da zavijemo u foliju.

Objavio robin u 17. septembar 2011 11:36:13

DAL DA KUPIM TOP

Produvao se ovaj vetar, pa direktno kroz mozak. Nakostresila mi se kosa, zivci  i pitam se da li da krenem u konacni obracun.Imperija uzvraca udarac i to prvo u kuci.

Ovde da pobijem ovo dvoje celjadi sto obozavam, cisto iz folklora..da zataskam svoje propuste.Deca nas nerviraju kad podsecaju na nas. Al to mi bas bljak, ne treba se zezati sa tim, znam kako sam u bedaku kad citam raznorazne vesti iz sredstava informisanja..znaci povlacim red.. Ima  opcija  zamena, da ih najedem sapunom ili nekim dezinfekcionim sredstvom kako bi sprala sve gluposti koje mogu da izgovore.

Dalje, u maskirnoj uniformi da  zadjem po familiji, pojedinci citaju ovo, al ne brinite se, sad cu da se izvicem ovde pa ce biti lakse. Mozda upotrebim samo hladno oruzje.

Prijatelji vec znaju ovu fazu, zucnes li jos jednom o tome, ima da te ugrizem za nogu..i odmah mir i tisina..ma bre dosta foliranja.

Bes, kod mene cudna kategorija povezana sa humorom.Cudan ovaj zivot ponekad. Borci su borci,  sto imlicira da se bore, al sto kazu, ne znam bas tacno, sviraj sviraj al za pojas zadeni. Aman vise sjasite svi.

Daklem, sta bi trebalo menjati. Pristup jel. Aha, znaci ovako. Skruseno , mirnim glasom, stalozeno izneti svoje skromno misljenje i vidjenje zivota, pri tome voditi racuna da se ne dotakne neka licnost, da se ne daj Boze ne pronadje neko u izlaganju.. Voditi racuna o intonaciji i dopadljivosti izlaganja.Naici na  zid cutanja ili neazumevanja. Dobro, pa to Robine nije vazno, polako stalozeno, mozes ti to. Znaci gledas ih umilno i dalje pun razumevanja za njihovo nerazumevanje, pooooonovis ( ups, opet izlete bes, no, no) jos jednom, mozda tise, da, da mozda ce da naculje usi, cuce  sta ti smeta i sta im kazes...

Elem, zamisljam se kako bi ja trebala da izgledam u ovoj idili  iznosenja stavova ..da vidimo , roze haljina sa neznim karnercicima , neupadljivog kroja i zakopcana do grla ( uh..ne mogu ni da se zamislim, ne volim roze boju..karnerice i to do grla).Dobro, to je ta boja za smirenje ( a ne ja , crno -bele i belo crne kombinacije,sa akcentom na crnim detaljima..no,no..mnogo tamno i pretece po okolinu, shvacena sam ko agresor). Sminka naravno bez karmina, i to jarko crvenog ...boja razdrazuje  i bikove, a gde ove nejake oko mene...Dakle to je to, ne ici u centar, ne govoriti direktno, pogled skretati u daljinu..sa dosta ah, uh i pa da,  u pravu si, interesantno...Uh zamalo da zaboravim, nauciti da klepecem na prazno, ne licno, mislim , znam , postojim..ne, greska, nego to ti je dobro, moji su najbolji...Uh evo jos malo pa ce srcka da me strefi samo od predstave .

Dakle, neee ne mogu..ima druga opcija, kupicu si top, ma nek ide zivot..nek zavrsim u F apartmanu, zbog nerazumevanja, uh dusu da odmorim ko covek tamo.

Objavio robin u 20. septembar 2011 1:09:23

ONAJ DAN

 Danas je jedan od onih dana kad sam jedan na jedan sama sa sobom.Obicno sam jedan na vise, hiljadu obaveza, misli, do sebe i ne stignem. Ovakve dane namirisem od jutra..

Pocelo je kao i obicno, nesto poslovno, trk, prica..druzenje sa prijateljicom, sve normalno, obecava, smeh ali nekako znam,  medjuprostor vreba da ostanem sama..ceka me, dolijaces ti.. I naravno dolijam sama sebi.

U glavu dolaze nepozvane slike, reci, iz serpe mi iskacu ljudi. “Sta cete vi tu?”, necu da razmisljam, necu da tumacim....i ta intucija, ona me uvek razbija . Sve je sjajno, puna kuca.. lepo vece, prrr, to ptica mase krilima, nema ni besa koji me kroz smeh rasterecuje.. Cak sam se i nasmejala, neke price me vracaju u vremeplov, a u njemu ima svega..Ne pravim listu pesama, znam tek onda kako izgleda, samo ih nasumice pustam “dosta mi je vasih lepih manira to je suvise za mene...pa para papa para” ipah se nasmejah, jos malo da ne dobijih popara...al nije daleko stanje.

Huu, sjajno nemam ni zakljucak, pismeni zadatak nedovrsen, mozda jedino zakljucan negde  meni.  

Objavio robin u 1. oktobar 2011 23:29:12

DAL TARZANI

 Muskarci su sa…. al sigurno iz materice neke V.Koja bi zivopisna planeta odgovarala njima ne znam, nemaju neka bas obelzja planetarnih vrednosti, sem za zene,koje koliko god kukale, batrgale se, pljuvale ne mogu bez njih, sto je potpuno u redu. Pa onda oni neki pokreti cudni vazase zenska tanana osecanja za  osvajace  sa motikom, sto rece jedan moj prijatelj, mada ne znam dal je simbolika motike bila ista kod mene i njega, al cenim da jeste. Sa  tom motikom poorase oni mnoge pobednice, koje se posle sretne i nesretne obrusise na njih jadne, koji nikad nista ne razumeju i uglavnom uvek pogresno kazu ili urade.

Ako zadjemo u tipologiju oraca, da krenemo od one ustaljene sretne uspesne vrste, uramljene u lepe ramove u bastama  kuca, ili u dnevnim boravcima, okiceni smernom zgodnjikavom  zenom, lepo obucenom decom i po kojim kucetom. One neke fotografije sa zgodnim devojcurcima, gde im se probudi pravi ocinski istinkt za ucenjem i bezpozrtvovanim davanjem, spremno kriju negde duboko u dusi, a smeliji u mobilnim, koji se kao najcuvaniji sefovi dobro drze na rastojanju od pola metra. Sa njima se odlazi u kupatilalo, salju poruke cudnih sadrzina na sifrovana imena, Pera sa posla, Sarina tetka i slicne, vec u zavisnosti od maste vlasnika mobilnog. I  u ovoj podeli se osvrcem na uzorak, moralno i duhovno kulturnih, a ne na one koji sem ovih devojcuraka, imaju za potrebe samodokazivanja plejadu celjadi zeljne ljubavi, para i statusa. Dakle moralno cistije, koji su u trci i borbi sa vlastitim polom, izvojevali poslovne bitke, postali uspesni i cenjeni u svojim poslovnim krugovima od strane istog pola, zelja i zila kucavica i ustrepelica mnogih zenskih srdaca u vlastitoj firmi.U toj bitci i pohodima na status, novac, odradise sve kako treba, ozenise se u mladosti i nadjose podrsku i potporu za sve bitke u kojima su ucestvovali, ne samo u perfektno opeglanim kosuljama, vec i u oslobadjanju od brige u vodjenju domacinstva i uzdizanju dece, nadjose uvek toplu supu i lepo ususkano gnezdo i rame za plakanje. Al u vihoru svega u jednom momentu prelomnih godina, spoznaju da im je uvek nesto drugo bilo uskraceno, sem mame,( mada za njom uvek zude), pokleknu pred izazovima i tzv emocijama i “usrece” neku iskrenu napacenu dusu kojoj je stalo samo do njih a ne do njihovog statusa.

Njihove srecne zene iz prve kategorije srecnica, negde duboko u sebi osecaju svoju svetu duznost produzene mame pa , na nestasluke svojih deckica gledaju sa visine,ali ponekad  odaju svoje strahove i nezadovoljstva kroz nespretno izrazeno , da su nesto zasluzile i da su vredne ovoga ili ovoga. Mudre zene iz ovog kruga, ne reskiraju nicim svoj siguran status  i ne odaju se spletkama i ekcesima koje mogu brzo da ih dovedu u kategoriju trecih, isfrustriranih dobro podmazanoh i razvedenih zena, dok malisa svija gnezdo sa ljubavlju svog zivota. Malisa i ne zna, da svoju ljubav zivota izivljava upravo zahvaljujuci njoj i njenoj trpeljivosti. U slucaju veceg poznog puberteta, muskarci ove kategorije, noseni vihorom strasti i hormona, Zorooa i ostalih latino ljubavnika, znaju da naprave haos od svojih zivota i u ne malo slucajeva da zavrse kao jadne zrtve svoje ljubavi ili da postanu glavni likovi decjih filmova o Lesiju ( te se vraca, te izgubljen u zivotu, te pokajnik).

U podgrupu ove spadaju poznozenici, uspesni u karjerama ali muskarci koji tesko uplovljavaju u bracne luke, a i kad tome prionu, odaberu saputnicu tako  mozgajuci kao u sahovskoj partiji, upravo onakvu koja ce moci sa trpeljivoscu kamile da bude zadovoljna statusom i prikljuci se prvoj kategoriji “ onih koje su imale srecu/ tzv srecnice”. Izabranice su tihe, mirne ,mile i vecinom neiskusne, koje  sa blagonaklonoscu mogu da ocekuju voljenog iz novih radnih pobeda. Za sobom ostavljaju velike ili manje vece ljubavi, raznorazne interesantne  zene sa kojima i u kojima  su uzivali, ali koje nazalost imaju neki neispravljiv vremenski ili istorijski kod  u iskustvu. ( ipak uz jednog dobrostojeceg uspesnog poodmaklo/mladog muskarca ide dovoljno mladja zenica, a ne ispisnica koja dobro moze da pravi razlike u nijansama orudja sa kojim barata).

Nesrecno ozenjeni muskarci, uglavnom donekle neuspesni u takmicarskom duhu sa istim hormonima, ali mozda ne toliko poslovno nego prosto muski. Oni su vecito zrtve nekih njima nepojmljivih zakona funkcionisanja braka i zena. Misleci da je dovoljno da su dobri i lepo vaspitani, cesto upadnu u nemilost zenskog dela  porodice, zenske potrebe za paznjom , komlimentom i strascu ali i odlucnoscu. Dok se ni ovi prvi a ni drugi ne pretrzu nekom paznjom ka vlastitim zenama, kod prvih su hormoni ipak uvek uskomesani , pa po neka strast ili komliment poleti, sto iz grize savesti prema vlastitoj ili iz potrebe dobrog skrivanja i harmonije. Gledano iz zenskog ugla, samo ta pretnja druge,koja visi negde u vazduhu je dovoljna da se ta zena oseca zivom u borbi sa godinama i ugadjanjem, da se vise okrece sebi i svom izgledu i salje vise srdacnoh osmeha svom dragom muzicu, pokusavajuci da mu tako stavi do znanja da nije sve u mladosti vec nesto i u toloj supi. Ovi drugi nesrecni decaci, stalno su zbunjeni, a uspesni , i nikako da shvate sta to zena hoce od njega kad je on za nju sve ucinio. Ne u malo slucajeva piju pegle sa raznih strana, a ako imaju srece ostanu u krilu i zastiti svoje zenske jace polovine, doduse ponekad mrzovoljne, neraspolozene. Oni tesko shvataju da u kuci treba da se zna ko je zena, da je ona nezna ,krhka koliko god da je jaka i gruba, da trazi paznju kao i sve u svim podkategorijama i da, mada se stoicki bori, zeli i ona  da se oseti sigurno i zasticeno, uz  paznju svoje muske polovine, koju je godinama na razne nacine pokazivala. Ponekad je i zeljna da se na tradicionalan nacin, " udri pesnicom o sto" pokaze ko je ko u kuci.Ovi nesretniji muskarci se retko i sa malim izuzetcima, otisnu u neku avanturu.  Ona ih kasnije potpuno razjeda grizom savesti, ali su i dobar plen neudatih jakih zena, koje dobro i napamet znaju  sve kombinacije i  njihovu slicnost, ali nazalost i samocu. Mane ovog nedozrelog tipa im ne smetaju, papirnih maramica i rame za plakanje uvek mogu da pruze. Ako uspeju da shvate bar donekle razliku izmedju mame i zene, uspeju da se na neki nacin bar malo koriguju, prestanu da jadikuju nad svojim teskim zrtvovanim zivotom i obuku konacno pantalone a bace spilhozne.

Sretno neozenjeni smekeri ili olupine. U sustini oba tipa sebe smatra smekerima, sa razlikom sto prvi i plutaju po ribnjacima sretno neudatih, raspustenica i ostalih nezadovoljnih zena, a ne dave se nego iz petnih zila zadrzavaju na povrsini, uvlaceci stomake, vezbajuci po teretanama, krijuci da se iz dana u dan plase ko ce im skuvati caj kad im otpadne i to malo kose na glavi. Ne upustaju se u kombinaciju da se ozene, jer su negde i posteni prema sebi da oni nisu za neku preveliku paznju prema drugome a ima tu i straha od samog sebe  i svog egoizma, koji bi verovatno veoma brzo bio shvacen sa druge strane. Olupine uglavnom otreznjeni smekeri, svesni mnogo ranije svoje bezizlazne situacije sa casom vode i ruke drhtave koja je ocekuje, svoju patnju uglavnom ispijaju po raznim kafanama i klubovima u buradima piva ili gajbama vina. Uvek nasmejani, veseli, dobri za drustvo sa hiljadu i jednom dosetkom ili vicem.

I ona raspustenicka, potpuno pogubljena, sa pogresno zakopcanom dugmetom na guzvavoj kosulji, lose sklopljenoj kombinaciji boja , sa napola skinutim spilhoznama a nikad obucenim pantalonama. Jedan konglomerat stilova, olupine, smekera,  i vecnog pacenika, koji ako ima srece uplovi sa nekom usedelicom istih manira u sigurnu luku do kraja zivota.

Elem, odakle god dolazili , sa koje  god planete ili sazvezdja, neophodni uvek mazeni i pazeni i toliko potrebni za postizanje i upotpunjivanje druge polovine. Pa zene, kakvi god bili, nasi su, koliko god da su i kiseli, sebicni i egosti. A sem toga su nekako slatki, kad ih gledas sa druge strane, misle da foliraju al avaj…. pusti dete da se igra, smirice se u bilo kojoj situaciji.

Objavio robin u 5. septembar 2011 21:57:11

BEZOBRAZAN SI ZNAS

 I sta hoces sad???Gledamo se jedan na jedan, ogoljeni skroz. Sto me gledas tako, likujes? Jak si aa?..Lako ti je da  sa visine mirno posmatras sta se desava..kao nemas pojama....fin si, stalozen..prodjes kroz glavu, vidis kosmar , tebe kao to nje briga, nije tvoja stavar? Slazem se i nije, ali si nekako svedok svega,  u teskim nocima si mi bio jedan od prijatelja za razgovor.

E pa necu da placem, necu pred tobom, negde cu iznutra bez suza ili u mraku. Tuzna sam, imam mnogo razloga za to al sta to tebe briga, nije i ne treba.Mrzim da se mirim sa gubitkom, ne podnosim neizvesnost, procicu kroz zid bicu ljuta i neprijatna samo da ne pokazem koliko sam slaba.

Iii,....gledam te, sve je kod tebe isplanirano, i putanja i zadrzavanje , svaki pomak, svaka nijansa ...bravo, blago tebi, mora da si bas sretan. A mozemo i na Vi, distanca je onda jos veca, al necu sad..Alooo, karte su podeljene, znam to, nemoj ti da me podsecas, znam u kom sam spilu i sa kakvim bitnim dzokerima. Znam  koja je igra, znam koji su aduti.Al ne mislim da varas, ustvari ne zelim da mislim.Ma,  pojma ti nemas..i ne moras ni da saznas, ali saznaces jednom na neki nacin sta vredi u zivotu, koja je igra prava a koja pogresna i sa dobitkom.A zelim ti igru, to je ono pravo..igra ne samo dobit. Pokusala sam da ti kazem..ne znam da li si cuo.Ne, ne ljutim se , zivot kvari ljude.

Ma lajacu i na zvezde i na tebe ako hocu, moja je to stvar. Nece mi ni pomoci ni odmoci......al lakse nekako, izbacis iz sebe. Sta je bezis, povlacis se..e ne moze tako bas.

 Ma sad cu ja da te eliminisem, idem da navucem zavesu. Ostaces sa druge strane zavese, na nebu a ja sa ove u svom mikrokosmosu.

Objavio robin u 15. septembar 2011 21:59:22

COVEK,UCENJE,GLUMA

 Covek uci dok je ziv. Tako kazu, to je dobro . Isto je poprilicno tacno da i gresi dok je ziv, mada  uci i gresi...ok, nije ni to toliko strasno. Al je veliko pitanje, da li pravilno uci dok je ziv. Na to pitanje nema odgovra, konacnog. Imamo subjektivnih zakljuckaka, ocekivanja  .. da li je nesto dobro, da li je nesto greska. Pokazuje se dalje kroz zivot, kao greska ili pogodak i povlaci po nekim coskovima i tamnim mestima psihe.

 Ponekad mi izgleda da sam pola zivota prespavala u nekom polusvesnom stanju, mada sam sve vreme mislila i da sam  aktivna , tako-reci kovac..svog zivota, da ne kazem srece. Tada sam mislila, a sada sa distancom od nekoliko decenija izgleda mi sve kao neki polurealan svet u kome sam bila, nesvesna sebe, nesvesna sveta. Ucila, imala otvorene oci, a slabo da sam nesto naucila niti pravilno videla i mozda mi ni to nije toliko zao, to je moj krst..moja sudbina, podsvest, psiha, emocije... ali mi je zao zbog drugih oko mene, koje volim, koji su svet gledali mojim ocima. A pitam se nekad da li su ljudi hteli bas toliko da me pogadjaju  ili sam ja to sama sebe pogajala, ne sagledavajuci da njihovi ataci i reakcije  nisu bili niti svesni, niti razborito izabrani.

Trudili su se oni  iz petnih zila  da utemelje i razborito opravdaju svoje ponasanje. Da bas ja ovakva kakva sam izazivam lavinu svih tih, meni kroz ceo zivot nerazjasnjenih reakcija, koje su toliko dijametralne od moje sustine, da su je njima razgradjivali, pokusavali da me dezorjentisu i nekako primaknu ili mene njima ili sebe meni. Al nekako sustina je sustina, previse jaka i previse stvarna da bi je srusile umisljene stvari i reakcije, moguce da je povrede i da je zbune na neki period, ponekad i veoma dug,  ali ipak je previse istinita da bi  je promenili i ukljucili u svoju nesvesno manipulatorsku masinu grize i ispiranje savesti.

 A najverovatnije da su oni bili u svojim nerealnim familijanim filmovima u kojima nismo imali ni zanrovske , ni psiholoske slicnosti. Takva dva, tri  filma kad se preklope tesko da se glavni glumci i ujednoj bitnoj stvari nadju ili prepoznaju, nemoguce je da tragicar, zrtva, agressor i nemi posmatrac nadju zajednicki koeficijent dogovora.  Ali u svemu tome je dobro ako dodje do spoznaje, ucenja, mislim pravilnog bar za jednog nosioca uloge u porodicnoj tragediji... Onda on odjedanput na bini razazna da ljudi oko njega  glume zivot, do te mere, da su ustvari ubedjeni da su zvezde komada.Misle da to tece tako normalno i dobro uigrano, po vec odavno odstampanom rasporedu repertoara :komedija, tragedija, drama, groteska pa cak dodje i do horora.

A mnogo puta je gruba istina da cak i ne znaju da glume,ne znaju koji je komad u pitanju, zbunjeni svojim zivotima daju sami sebi neke uloge, pokusavaju da opravdaju svoje nerealne stavove i time nadju neki oslonac za svoje zivote u kojima su poprilicno zbunjeni.

A ako takve igrace shvatis ozbiljno, a ne kao zbunjene nedorasle glumce svojih vlastitih zivota,  onda oni i u tvoj zivot unesu nemir, kao sto stalno unose i u svoj, ruse  koncentraciju tudju a svoju ni nemaju, stalno  trazis poentu koje nema, pokusavas da predvidis dalji tok radnje, koja je nepredvidiva i sve to pocne da te zamara i razdrazuje. Budi se zelja da prekines komad pred svom publikom..po cenu propasti pozorista i svih rasprodatih karata u njemu...da se umesas i u tudje uloge kolega na sceni i da postanes reditelj, sto ipak ne ide...svako ima svoju funkciju.

Svaki  pokusaj da im promenis tok razmisljanja , da im uneses logicne dijaloge i okrenes reflektor na neko bitno mesto na sceni , vodi do neuspeha citavog proekta..nemoguce je uciti gluve da cuju, mogu samo da citaju sa usana, ako im je stalo, a i to moze mnogo da pomogne da se komad ipak nekako bez blamaze zavrsi.. Ali kako to obicno biva, gluvonemi se prave da cuju a slepi da vide, dobrovidi zamagle percepciju stvarnosti i posle nekog vremena zbog disharmonije koja jednostavno pocne da boli i atakuje na sva cula se komad prekine iznenadnim spustanjem zavese.

A i to je na neki nacin i pozitivniji ishod.Cesce se  ceo komad prekida iznenadnom neocekivanom bolescu nekog od aktera, ili se ponekad igra tako u disharmoniji do kraja...Retki su zaista lepi i skladni komadi ,kojima se publika sa iskusvom uvek  sa istinskim divljenjem raduje.

PS. za moje andjele i sve ostale koji su zbog roditelja tuzni.

Objavio robin u 30. septembar 2011 19:06:21

VODNJIKAVE OCI

Stajala je na prometnom mestu odmah posle raskrsnice. Ljudi su je zaobilazili ili prolazili malo podalje od nje, pogleda zabijenih  u stranu.. Nekima je isla  polako u susret, tako da to izgleda slucajno, a  ne napadno sa nekim ciljem.Primetila sam   je izdaleka.

Neobican polozaj tela, progutana vesalica u ramenima, ruke u nekom polugrcu stezu tasnu ili kesu na grudima. Visoka crnka srednjih godina, prava, ne pogrbljena, kostunjava sa dugackim nogamam, oko kojih se vrte nogavice dva broja vecih pantalona. Naravno u crnini.

I ja sam nastavila svojom putanjom i cula ono”Molim vas ako imate…”, ono sto mrzim da cujem, ne zato sto imam ili nemam, nego sto me uvek porazi..Uvek se zapitam, sta to treba da se desi , koliko patnje da bude, da ti je svejedno  pa  stanes tako sa kesom negde, da gledas ljude koji se trude da te ne primecuju i izgovaras tu recenicu.. A sto je najgore, porazava me to zato sto shvarim da je to moguce..ne tako daleko od svih nas .

Ma bas me briga, da li moze da radi ili ne,  koji je razlog,da li folira..da li.. bilo sta, mogu da shvatim da neko dodje u to stanje da mu je sve jedno...i to me plasi.  Daj Boze da sam u zabludi, naivnoj emocionalnoj, koja ne moze, kao vecina da zarije pogled u plocnik i da ga probusi pogledom , pa onda kao neki pacov prodje kanalizacionim cevima ispod i zaobidje na taj nacin tu zenu i  tu patnju koja stoji nadomak semafora. Da na taj nacin zazmuri i  isto kao pacov u mraku  kaze, ne znam sta se dogadja na povsini i nije me briga. Briga me je da nadjem samo taj optpad, kojim cu svoje pacovsko telo da nahranim i da napravim sto vece zalihe za kasnije.

Daj Boze da  ona skupi dovoljno , da nas je sve presla, i da gresim. Neka ode  u kafanu i potrosi do zadnje pare na muziku, neka se napije , kupi sminku, haljinu nesto...  neka  je  startuju tako pijanu u novoj haljini i cipelama , od tudjih para , kresnu dok se ona pijano smeje i uziva..   to zelim , da gresim...

Prosla sam , tri koraka, premetnula sve ovo kroz glavu i vratila se do nje..Imala je vodnjikave bistre plave oci, pogledala me pravo u oci i rekla „ Hvala“.

Objavio robin u 22. septembar 2011 12:32:46