DARVINOVA TEORIJA RAKA

 Sve je pocelo na obali mora, u nekoj od bezbroj socih kamenih supljina, koje je more danonocno obljubivalo. Vidljive pri odsjaju meseca,  podsecale su na male crne pege ogromnog kamenog dzina. Mozda je i sama stena bila uspavani dobrocudni golijat.U takvom miru plavetnila mora zaljubljenog u kamenu obalu je stasao rak, po mnogome slican drugima ali potpuno razlicit.

U pocetku slabasan, usamljen i zasticen samo begom pod kamen, rastao je ipak sretno,  obazrivo, nepoverljivo. Negova su crvena pegava kljesta bila u dobroj srazmeri sa oklopom,koji je sa vremenom poceo da dobija. U pocetku su bila mala i jedva primetna, ali  sa godinama su dobijala svoje oblicje , svoju ostrinu, britkost kojom je mogao bar donekle da se odbrani. Ponekad su mu bila balast, tezina i izvor neprilika kad god bi potegao svoje oruzje. Neki su ga optuzivali da se mnogo razmece njime, neki su hteli da ih otupe ili zauvek onesposobe, ali bezuspesno.

Ona su bila uvek u prvom planu kao bedem odbrane, plasilica kojom je trebao da zastrasi, dok je krhka sustina skrivana pod oklopom,  cuvana od nedobronamernih posmatraca. Bio je ranjiv i to dosta. Stit ga je poput viteskih oklopa branio od neprijateljskih udaraca.  Rane su pod njim mogle da zaceljuju, daleko od ociju drugih koji bi ih shvatili kao sitne pobede.

Rastao je i bio nezan a istovremeno jak i siguran, kao da se sastav stena, bistrina mora, toplota suncevih zraka  uklesala u njegovo bice. More u kojem je odrastao mu je nadomestilo sve sto je nedostajalo, dalo mu sigurnost i ljubav. Njegovi talasi  su na povrsini mogli da lome sve, a unutrar malih supljina su bili uspavanka koja okrepljuje, daje impuls za zivot, snagu koja se skladisti u svaku celiju bica i koja se  crpi, kad naidje oluja, kad krene samoisceljenje pod okopom.

Stena sa koje je krenuo je bila stabilna i cvrsta, visoko uzdignuta, dostojanstvena a istovremeno dobro skrivana od mnogih grabljivica, koji bi mogli da ugroze njegovo odrastanje. Ali ni stene kao i sve ostalo nije vecno, stari, trosi i  urusava .

Odatle je krenuo. Nosi  u  sebi more, sunce i stenu. A sve mu je kasnije trebalo i nedostajalo. More, kao bezgranicna ljubav, sunce koje obasjava put u lavirintu kanala i  tesnaca, stena kao oslonac i podrska.

I putuje dalje, nalazi prolaze, sunce i more i tamo gde ih nema, uputio se odvazno sam..i stici ce gde je naumio.

ZENSKI BREG

Da li su zene sretna bica, sa Venere -ne znam, ali sa Venerinim bregom, sa V  sigurno jesu. Pobednice u svakom pogledu- pobedjuju prolaznost svojom matericom. A pitanje  srece..
Razmisljajuci  o tome,  ne moze se zaobici nekoliko pratipova , arhetipova Venerinih stanovnica, koje se svaka na svoj nacin naziva sretna.Da su majstorice obmane i licemerstva sve  jesu, i to pre svega same prema sebi.
Ako su u braku, sretnom, to pitanje sebi i ne postavljaju da se ne pokolebaju, da ne poleti neka nezadovaljna misao. Uglavnom  cilj su drugi,  a ne one same , sem u zadovoljovanju svojih zenskih potreba - ka lepoti, sminkanju , oblacenju i dobroj figuri.Sve to  mnoge cine ,opet sa malim izuzetcima, ne samo zbog sebe. Zasto?... , paradoks ne  ni zbog druge  sretne polovine, niti iz sustinskog  zadovoljstva ugadjanja sebi i polovini, vec vecinom iz sebicne i egoisticne potrebe, da je ona toga vredna ( sto znaci da joj vrednost negde u  nekoj tacki osporena) da je to zasluzila ( opet mala primedba, znaci ima tu i davanja bez volje, ne iz zadovoljstva) .  Negde u toj kategoriji sretno udatih kljucan momenat su druge  zene, koje imaju tako dobar genetski  da namirisu, kad kojoj i sta nije u redu, a to nije dobro. Ako su obavile svoju svetu duznost i izradjale, uglavnom su izdriblovale svoju decu, na njima ponekad iskalile svoje frustracije i uglavnom izvukle neko postovanje, vaspitanje, obrazovanje, ali istinsku bliskost i poverenje verovatno ne. Deca se tesko varaju, jedino zaborave da su nekad znala za istinu ali su sa vremenom naucila na dato glediste istine i ljubavi.

Ako su jos u braku, koji je nesretan, ne uzimajuci ekstreme kojih ima hiljadu, (U svim slucajevima razmatram kategoriju dostojanstvenu u moralnom ophodjenju), ponekad izgube kompas u zadovoljavanju svojih prava, da su zasluzile i vredne paznje, pa dozvole da se same utuku u glavu svojom nesrecom ili pokazivanjem svoje nezadovoljne prirode. Negde u sustini uopste nesvesne, da razlike izmedju njih i prvih nema, da i prve i druge imaju slicne tretmane, mogle bi slobodno da se rotiraju u nedogled u svojim sretnim i nesretnim brakovima.

One koje nikad ne osetise slasti porodicnog zivota, bar na ovim nasim prostorima, koliko god da se trude, zive raskalasno i izgledaju top, uvek na ledjima nose ogromnu tablu hendikepirana, nikad prala tudje carape, radjala i kidala se zbog dece i muza. Ta tabla prosto kroz ledja prolazi  u grudi i izbija u prvi plan, a odatle direktno vodi u glavu. Pa ako ne pocnu da vode promiskuitetan zivot, piju ili se povuku u sebe, dostignu vrhunce u nekoj karijeri iza koje se kriju. Njih ove dve predhodne kategorije ili prezire i zali ( mozda jedino opravdano zbog dece) ali vise iz straha jer su direktna pretnja i roba na trzistu, koja moze slucajno da omami  njihove sretne  i nesretne muzeve. A negde ima tu i zavisti, nikad izrecena… e mogla sam mozda i ja…

Raspustenice, tako lepa i topla rec puna razumevanja za razvedene i same zene, koje uglavnom opet sebe zamlacuje i stvrstava u dve podgrupe sretno i nesretno razvedenih (sa i bez dece). Prva sretno razvedena, uglavnom bez nekih silnih traumaticnih stanja zbog razvoda i deobe imovine, vecinom dobro ususkane i podmazane, kako bi se sto pre izgubile i druga polovina zasnovala novo gnezdo sa nekom mladjom, a ona ce ubrzo pripadati jednoj od ovih grupa. Druga nesretna, traumaticno iskustvo razvoda im na licu ostavi tikove i malo tananije zivce. I jedna i druga grupa se prvo obrusi na decu, iskupljuje raznoraznim glupostima za svoj neuspeh i krnjavo gnezdo, pa i sama deca pocnu da manipulisu njihovom slaboscu. Upropaste ih uglavnom silnom brigom i popustljivoscu, a za to ne dobiju nikakvo postovanje,vec ceo zivot vecina njih na plecima nosi teg grize savesti, koji ih pritiska.

Ima tu i jedna podgrupa takozvanih kamiondzija, zena sam svoj majstor , sa polu muskim i ekstremno zenskim karakreistikama koja provejava kroz sve navedene kategorije. Zivi i raduje se i u najvecem bedaku, vuce cima u bilo kojoj kombinaciji, ni ne vidi nit dal je sretna ni nesretna, zna samo sta mora.    

Kako sad, sve razlicite a iste….. Pa iste, emocionalne, uvek bi nesto drugo, nesto sto postoji ili nepostoji. Neke kucke, otvrdnule u suprotnosti svoje prirode, gaze sve zivo pred sobom, neke licemerne, hrane se tudjim nedacama, neke meke, svi ih drugi gaze.

Ali ipak i pored svega,sa Venere sa V kakve god bile. Jedino jedno ne mogu da shvate, da vole sebe u bilo kojoj situaciji i kombinaciji,da se ne zderu ili da se ne foliraju da se ne zderu, da se medjusobno podrzavaju, jer su, bilo kako bilo, sve u slicnim odnosima i tragaju za istim. A oduvek su zene saplitale vise zene same, ljubomorom koleginicu zbog lepsih nogu, tracevima pametniju , maltretiranjima snaju.Nikad nece biti price o mrznji tasta prema novom zetu kolko svekrve prema novoj snaji i obrnuto,mrznje snaje prema nekoj zeni,pa i majci njene druge polovine.

Poneko sporadicno pismo nas podseti na to,u obliku cilkularnog, mojim prijateljicama u kome je uvek data po neka istina, kakve god bile imamo na kraju uvek jedna drugu. A pamti se samo smeh, zezanje, sitne tajne, nestasluci. Zato bi bilo pametno da sebi dodaju oduska i neku novu ali iskrenu prijateljicu, ofarbaju svoje zivote jos nekom notom bez grize savesti, pa sta god to bilo, dal po neki suvisan kilogram, neki iskosa treptav pogled, neka nedolicna masta pa sta god, samo da bude u svim tim manje vise slicnim zivotima i problemima malo vise duha, osmeha i zadovoljstava.