Gledam je i obuze me neka tuga. Tezak dah, bezuba usta, prosto osecam da je ispod pletene kape polucelava. Sin joj dovukao neke torbe i dzakove i najradije bi nekim kanalizacionim cevima zaobisao lift, mene i ostalo. Stoji pogubljen kod poste i ne znam da li drugi ili treci put otkljucava i zakljucava. Izlaze samo u zlo doba kada ne mogu da sretnu ostale sustanare zbog istorije i raznoraznih pakosti koje su cinili... Strecnula se kad me je ugledala, zateceno sam i ja pocela da razmisljam kako da joj ubacim te kese u lift i pustim je da ode. Uspela sam kad je okrenula ledja . U medjuvremenu je stigao i on. Zatvorila sam vrata lifta i rekla : samo idite.
Kako ljudi uvek zaborave da postoji sutra. Ta bezuba zena je nekada znala dobro da ujeda za dusu i da smesta pakosti svima. Nekoliko puta je zbog svoje obesti i zla procedjenih kroz ista ta bezuba usta morala da preskace po nekoliko stepenika do svog stana, kad bi cula moje iz folklora : „E sad kad te stignem..“ Cak je i zaista doslo do okrsaja kada joj je druga komsinica pedagoskim metodama fizickog nasrtaja objasnila da se mane njene dece. Andjeli su par puta zbog halabucenja na hodniku izlazili da stite pojavom naseg dragog komsiji preko 75 godina. A andjeli kao andjeli, svaki preko metar osamdeset. ( Boze, ne znam koliko su mi visoka deca hmm, ostade mi onaj stok od vrata tamo daleko. Tu sam fino flomasterom u boji obelezavala po datumima napredovanje, mozda bih mogla da izracunam :))
Dakle, zena sa istorijom a sad bezuba, celava i jedva dise. Najmanje je zasluzila post. Ali od svitanja do sumraka ima dosta.. sada u sumraku mi je nje samo zao.
http://www.youtube.com/watch?v=Bew7Uf1J2Ws
Нема коментара:
Постави коментар