Inteligencija ,ucenje i crvena nit. Znam da se lako moze preci preko crte, nije problem i sa ucenjem i bez njega, ali da li opsesivno ucenje i zelja za usavrsavanjem, do potpune racionalizacije zivota pospesuje sve to. Besomucno usavrsavanje sivih celija do te mere da se racionalizuje zivot na taj nacin, da je skoro i jelo, proces uzitka u pravljenju a tek uzitk u pojedenom ( a tek u onome sto ne daje energiju za sive celije) smatra kao gubitak vremena. Potpuna podredjenost cilju.
Sedim sa dignutim nogama na ivici splava i pazljivo slusam o stranoj zemlji i utiscima iz nje. Predhodno vidjenje je bilo prosle godine, posle prvog dela stipendije u inostranstvu. Obradovalo me je da cujem da sam bila u pravu o slici stranaca i u vezi nekih rasprava na predavanjima ( poznat mi je zivot po studentskim domovima u inostranstvu). Ovaj poziv me je malo iznenadio, ali druga drzava i verovatno drugi utisci. Nisu mi fantazije i razgovori na najrazlicitije teme strani, cak su mi i interesantni sa mladim ljudima. Uzivam u najrazlicitijim gledistima, idejama , ponekad se pitam da li je to mozda i mene odredilo. Neki “ozbiljni” razgovori na zadatu temu o determinisanosti zivota, o onome... sve je ..., o politici i sitne manipulacije sa ispisnicima su mi ponekad dosadni. Ne znam gde da stavim ni zarez ni tacku na takve razgovore , jedino da pohitamo da sakupimo daske..i cekamo. “ Cudni ste” cula sam vise puta, ponekad se postidim i zamislim.. hajde vise se uozbilji i ti...
Razgovor o racionalizaciji i veoma cudnoj postavci zivota i vremena u kome zdusno ucestvujem, braneci postulate da i onaj oblak gore i drvo preko puta je zivot, covek nije masina. “ A cemu onda razum?” pitanje ozbiljno postavljeno “ Razum je samo deo celine , ima tu i drugih delova. Eto nije racionalno uopste mahati rukama, smejati se, praviti grimase pri govoru.. kao sto ja cinim, cist gubitak energije.Ali to je deo mene isto kao i ovo sto govorim. Uostalom razumom su mnogi smislili dosta dobrog, ali su drugi razumi koristili sve to za lose.” Zena za susednim stolom se vrpolji, znam da slusa razgovor i sve joj je potpuno blesavo..pijem kafu i razmisljam, kako bi me moja deca oduvala sa onim poznatim “ daj kevdzo ne smaraj” .. U svakom slucaju mi je bilo drago da se javio. Mislim da mu je i prijao razgovor , mogao je da kaze i isprica sta misli..rastali smo se, sa mojom konstatacijom, “nadam se da je sve to tvoj eksperiment nad samim sobom. Prihvatam ga jer si samovoljno usao u njega i u svakom trenutku mozes i da ga napustis”.. krenula sam kuci a od Zemuna su se navlacili oblaci. Prijalo mi je nadolazece praznje u prirodi....” Cao, sta radite?... dobro, jel ste jeli? Ajde spremite kucu... ok,cujemo se.“
Нема коментара:
Постави коментар