CETIRI ZENE

Cetiri zene su sedele u sivoj bezlicnoj prostoriji. Naizgled se nije uvidjala nikakva veza izmedju njih, nisu cak bile ni zainteresovane jedna za dugu.

Najstarija sa sedom kosom i jos uvek lepim crtama lica,   tvrdog pogleda je gledala ispred sebe. Druga je dosta mladja od nje, ali u toj bezvremenoj sobi  bile su skoro istih godina. Vitalnije  skoro mladalacko drzanje i naizgled mir je remetio samo neprirodan polozaj   stopala zgrcenog na gore, koji je odavao osecaj  nealgodnosti . Treca, u zrelim godinama specificne unutrasnje lepote, sa  bademastim ocima boje meda,  i prkosanim izrazom lica sedela zabacene glave unazad. Cetvrta bele puti i svetlijih ociju je bila je bila senzor, ravan na kojoj  su se oslikavale sve emocije i trzaji predhodne tri. Koncentrisano je posmatrala svoje ruke osecajuci  svaki titraj u vazduhu. Nadala se da ce ishodom razgovora biti sve   jednom za svagda  reseno i time je osloboditi te sposobnosti osecanja tudjih misli i vibracija.

„ Ne znam sta mi zameras?“ prekinula je najstarija tisinu“ Dovoljno u zivotu imas iskustva da znas kako je ponekad tesko.“ Stopalo se refleksno povilo jos malo.Jedini titraj koji se dogodio u sobi.  „ Nisam sigurna da si me dovoljno volela.“ mirno je rekla  druga starica. Treca zena  je refleksno okrenula glavu ka njoj  i prkosan izraz lica je zamenila neverica. Cetvrta je podigla polako pogled sa ruku.

„ Ogovor za tebe nije od presudnog znacaja. Dovoljno dugo si zivela u svojoj zabludi ne postavljenog pitanja. Vazan je mozda za ostale ovde, zato cu i odgovoriti.   Naravno da jesam. Ali ti nisi mogla da primis ljubav dovoljno. Odredjena svojim rodjenjem, kao bliznakinja uvek si mislila da sve mora da se deli na pola, kao nekada moja utroba. Ne, ljubav se ne deli ona je opsta i jednaka bila za oboje. ..Ali ti si videla i moju bol, nisi shvatila da je moj bol ono sto nisam htela da delim i sta sam ti uskratila, a ne ljubav , ta bol  je otisla  sa tvojim bratom, za to si bila uskracena.“

 Stopalo se polako opustalo. Tisina . „ nije bilo potrebe da budes mala skoro ceo zivot. Nije tvoj brat dobio vise paznje zato sto je bio mali i vise voljen, vec zato sto je bio bolestan..Nisi to shvatila......nije strasno, ali  nisi ni shvatila da trazeci sve vreme bolest u sebi kojom bi dobila paznju si njima“ pogled je skliznuona druge dve zene,  „ njima si otezala dosta. Ne znam da li ce te pitati isto kao i ti mene“..

Suzaje kliznula niz lice starice. Treca je pokusala da prkosno zabaci glavu, ali nije uspela. Okrenula je pogeld ka cetrrtoj. Ona je polako ustala, pogledala sve tri , prisla drugoj , poljubila je i izasla. Ispred vrata  je stajao jedan covek  neobino slican drugoj i trecoj zeni, dva mladica  i jedan decak.  Poznala ga je po naocarima koje je cuvala.Pomazila ga je po kosi, okrenula se mladicima i rekla “idemo..”.

Svitalo je, magla se polako podizla. Zidine iza nje su se rusile, pozoriste psihodrame je nestajalo u tami... .To je nekako smirivalo..Nadam se da ce i oni odigrati svoje uloge i napraviti svoje scene..