EINTOPF

“  navikavam se da  kod ljudi  treba pesnicom da uzmes ono sto bi bilo normalno da pruze, kad se vec prisno ponasaju “ je izvuceno iz konteksta vlastitog maila. Naravno ne bukvalno ali od onoga da ce se neko setiti ili sam nesto uciniti, jer je tako lepo i dobro i jer bi ti tako da je obrnuta situacija, nema nista.

Uspela sam da udjem, tako reci cak i u psihu ove macke koja sedi na stolu pored mene ali u rezonovanje nekih poznatih ljudi nisam. Bila sam svi poznati likovi u bajci poimanja sveta zakljucno sa Alisom. A sta me jos vise iznenadjuje je to, sto u bajci je to  cool i na ceni, bezobzirnost  sa teranjem  svojih inetresa. Treba nekome izbiti vazduh i tek onda postajes faca.

Secam se opaske dresera pri bauljanju po poligonu za dresuru sa Benom koji je tada  polako ali sigurno stasavao u psa velicine ponija. “Kad prvi put zarezi, vi ubite boga u njemu, onda ce slepo da vas slusa i postuje”. Poslusala jednom, isutirala ga u hodniku kao zeca (jaci pol od dva metra je pobegao u kuhinju i gledao kroz staklena vrata da li cu biti pojedna). Drugi put nisam mogla, nije moj nacin pruzanja ni ljubavi ni uzimanja postovanja, dala sam ga na novu dresuru  i poklonila porodici koja je imala odgovarajuce uslove za to, kucu i dvorste. Zbog “stoke” sam patila i bila u strahu da ne zapuca iz podmoskovlja i nadje me. Naravno da nije i ja sam bila sretna zbog toga, zbog njega , jer sam umislila da je ljubav slepa pa moze da ga natera da me trazi..

..................

A ja sam onaj glupavi tip, kome je „neprijatno“ da trazi nazad i pozajmljenu knjigu, da se neko ne uvredi sto je zaboravio tudje vlasnostvo kod sebe. A na knjizi lepo stoji posveta sa mojim imenom.  Tip mentol, koji se oseca neprijatno kada brine o nekome dragom, da se ne pomisli da se zadire previse u privatnost, jer to nije uobicajeno, sem onog “Kako si. ste ?” –“dobro hvala”, koje nikoga ni ne interesuje niti ocekuje odgovor. Onaj jos tuplji tip, kome je neprijatno kad se neko izblamira i provaljuje, a ne primecuje pa pokusava da precuje i da ne pokaze da vidi sve kroz glavu sta se misli i hoce.. Onaj debilski koji veruje da ljudi, pricaju i ponasaju se u skladu sa onim sto misle i traga stalno gde je vlastita greska kad nije tako.

Pomislis da nije vazno, da preuvelicavas. Misao pobegne negde, odmahnes glavom okrenut mnogo bitnijim stvarima a ona samo posmatra kako se boris da je zaboravis i pravi jos jedan nabor na gomili prividno zaboravljenih strahova.

A sedela sam u cosku na rasklimanoj stolici svesna da sam kap u moru  ljudi koji su sedeli na istom mestu.

................

“ Da li imate 50 hiljada viska?”

„ Nemam“ zgranuto ga gledam.  Kako  zna da sam upravo zavrsila dobro poznatu transakciju zvanu – seci usi krpi gde stignes i koliko pokrijes i da bi bila frka i za onih 50 bez hiljada.

„ Pa onda?“ dobacuje mi preko ulice. Okrecem se i shvatam da sam parkirala  na pesackm prelazu koji se nazire samo u tragovima.

Preparkirala sam  i prisla dobronamernom coveku koji mi je juce ulepsao dan. Zahvaljujem mu se dok on sedi na zidicu u nekom molerskom kombinezonu i skromno opravdava svoj gest „ Ma velim,  i ja sam sofer pa..“   „Ma ne znam sta ste i nije bitno, ali jedan od retkih koji spontano hoce da pomogne, kada moze. A ne jedan od hiljadu drugih, koji pomisli, ma bas me briga, nije moje da se mesam ...“.

............................

Upravo gledam i trazim gresku u iluziji jer su  najavili temperaturu od 20 stepeni. (valjda sam to povezala sa suncem)..a vidim  kisu koja udara o okna prozora. Hm.. mozda nije kisa..