“Odrasli ljudi ne mastaju, zive u realnom vremenu sa budno otvorenim ocima i naculjenim usima. Prate politiku, glasine, komsije, kupuju jutarnje novine, duvaju zbog ozbiljnosti i cutog. Pricaju stalozeno, ne masu rukama i ne slusaju preglasno muziku u automobilu, ne pokazuju emocije vec su stalno hladne glave. Pod bremenom zivota i ozbiljnosti ne gledaju u nebo, ne izmamljuju im oblaci osmeh, ne bave se nijansama u krosnjama drveca, u izrazima lica u boji glasa ! ”zvonilo je u glavi." a narocito slabo prave slovne greske"
“Treba zadrzati decju radoznalost celoga zivota. To otvara vidike i daje zivotnu radost, sigurnost i tako opipljivo definise vlastito postojanje. I pored oblaka i nijansi, ozbiljnije se borim u zivotu, ne krijem kao oni neuspehe u tim novinskim stupcima. Pokusavam, uspevam da sam nekako na povrsini uz te zamahe ruku, bez duvanja, sem kad nosim kese i bauljam po pijaci, koju obozavam zbog boja..pa resavam stalno, resavam svima oko sebe probleme..Ne vidim slosjkk ih, misli ih ucine nevidjivim..” tutnjalo je iz dubine. “ Zene treba da su krhke, da predu sretno bez povisenog tona, bez ispada besa i ne gledaju tako direktno u oci! Ne treba da se suprotstavljas, da ispravljas, ukazujes. Ko te pita da kazes stalno sta mislis. Kao da je stalo nekome do toga, svako prica svoje. Obori malo durbin, sta te kosta..kazi ne mozes i kad mozes.Gledaj sebe !”„Gledam..odoh da spavam, a sutra da vidim nove tonove lisca na drvecu i koja sam sve slova pojela“.
http://www.youtube.com/watch?v=dzVReTZjqds
Нема коментара:
Постави коментар