Mislila sam da su se svi “ususkali po kucama”. Mislila sam, a u samoposluzi je bilo prepuno ljudi. Sudarali smo se sa kolicima, izvirivali ispod kapa, a neko cudno sivilo je izbijalo ispod svake kape i subare. Svi su bili tmurni i zabrinuti, na kasama red, kolica prepuna kao da je bas u ovo vreme neophodno da se po klizavici vuku potrebstinene za nedelju dana od nekih cinija do 3kg brasna. Ustvari jasno mi je, retko pratim jutarnje programe na tv i instrukcije velikog brata, ali apeli su sa svh strana, sledece nedelje potop u zemlji nebeskoj, sneg ce oduzeti pamet stanovnistvu, pa se preporucuje da ne izlaze, eventualno da ciste sneg ispred kuca i sa ulica. Ulovila sam samo lice nekog coveka sa rumenim obrazima, koji je bio nasmejan u nekim svojim mislima.
Posle ulova za danas, u pekari kaze komsinica, ne znam sta je ovo, kupuju po tri hleba. A zatim ”Hocete buhtle sa dzemomo ili..”Izgovorila je Џ kao Д i Ж,sto me je tako nasmejalo i podsetilo na postojbinu snega, gde tako izgovaraju Џ, te se lokalni pas sa Lenjinskog prospekta zvao ДЖek.
A onda je zazvonio telefon coveka koji je u cosku jeo burek
http://www.youtube.com/watch?v=97lZqdc1_2U&ob=av2n
pesmica koja je prava pesmicica i nekako mi uvek izmami osmeh.
Нема коментара:
Постави коментар