Gledam je dok se pedantno sa poluzatvorenim ocima cisti. Delic po delic sape, krzno na stomaku. Kad me pogleda onako sa polu zatvorenim ocima pocne da prede.Gledam je i razmisljam koliko smo mi ljudi kao zivotinje nesavrsena bica u odnosu na zivotinje bez govora i neke logicne komunikacije. Vec sam dva puta prozivela donosenje ljubimaca pod anestezijom kuci, predhodna dva puta psa.Zbog Njanje sam tu prvu noc prespavala skoro na pudu. Bilo joj je dovoljno samo da je pomilujem i da cviljenje prestane. Zahvalnost i ljubav se osecala u vazduhu. Kasnije je bilo smesnih scena sa kragnom da ne lize ranu, prozvana je bila u kuci “satelit” koji nije mogao da proceni tacno kuda moze da se provuce pa je udarala o namestaj.
Ne volim to dusebrzno produzenje zivota “ sakacenjem” i sterilizacijom mladih zivotinja. Njanji to nismo uradili, doduse nismo ispali nista bolji jer je nismo ni parili..Kako god sebicluk je nadjacao nad razumom jer ipak kad imas psa treba da znas da nije plisana lutka samo za igru. Odradila sam to kasnije , kad je vec bila stara.
Mici, Virsla i Masna..ime,srednje i prezime,kako je sve zovemo, je juce doneta sa sterilizacije.Saznali smo da ima sest meseci, opet sebicluk na delu. Nisam mogla da podnesem uvijanje i neprijatno mijaukanje koje je pocelo pred NG. Opet je bio jedan nepijatan dan ulaska u kucu kad nam je svima zafalila da istrci odnekud. Smesno kako u takvom trenutku se svi pogledamo i svako krene cuteci u svoju sobu..kao nista.
I opet mislim kako je to u prirodi, kako mi zamisljamo da smo neka superiorna razumna bica koja sve resavamo tim razumom. Sve shvartamo razlucujemo donosimo pametne zakljucke.A kad pogledas sposobnost jedne macke da sa ranom na stomaku sa deset savova skoci na fotelju, da se ne prenemaze, ne vuce noge i ne trazi nista, osecas se manji od mrava. Nekim ljudima u okolini nisam mogla da pomognem zbog tog “razuma” ni pri obicnoj kijavici i prehladi. Nisu znali ni sta osecaju, ni kako su a tek ne sta bi im pomoglo.
Odavno znam da sam u dusi kao mala maca, da bih pod drugim okolnostima ustvari bila “mala maca sto prede”.Ali kad se maca nadje u realnom svetu gde su opasni dzukci koji mogu da povrede postaje divljakusa, ponekad sa ogromnim kandama da se zastiti. Jedino joj macici pomeraju zadnjicu do nevidjenih razmera. Ali kad mi nije dobro isto se tako ponasam, sto svi znaju, zavucem se u sobu i sama lecim. Trpim samo da mi eventualno neko gurne caj kroz vrata i da me ostave na miru. Samo ne pitanje“ jel hoces...“ od kog se jezim. Ja uvek ucinim ono sto mislim da je dobro za drugog, ne pitam, a ako druga strana prihvati.ok.
Smejem se upravo, jednom sam se izleila na najneobicniji nacin.Sa vec temperaturom od nekih 38 vracajuci se sa posla sam shvatila sta mi se jede. Kupila sam slaninu, cvarke i pecenje??? “ Uhh kevo..a holesterol?“ „ Ma pusti sad to nego daj mi jos belog luka“. Ne znam u cemu je bio kljuc izlecenja, da li u preorganizaciji imunog sistema da se bori protiv holesterola pa je virus ili sta je vec bilo, totalno degradirano i uvredjeno zbog tako omalovazavajuceg odosa prema njemu prosao, ili supstance za borbu protiv uroka, uglavnom meni je sutra bilo bolje.
E sad ovaj itermeco nema nikakve veze sa predhodnim sem u jednom, da kao macka osecam sta mi je kad potrebno. Eee, sad to vuce dalje , znam sta mi je kad potrebno, imam to nesto u sebi ali kad otvoris jedna vrata konstatujes da iza ima jos ko zna koliko zatvorenih. Ali dobro, bar znas ka kojim vratima da kreces.
Нема коментара:
Постави коментар