IRVASIMA

Kome sad da pisem...?

Imam jedno pismo naslovljeno kao pismo koje nece nikada biti poslato..i nece, bar ne na pravu adresu. Bolje je tako, kad citam shvatim sta bih bila u stanju da kazem..

Kome da pisem zelje? Dedi?Mrazu? Irvasima?

Deda je, koliko vidim, seo u kamion pre par godina.Vozi se stalno kroz isto selo sa prelepo okicenim kucama.. Nema u mom kraju tako lepih kuca..ni tako opustene dece. Sta radi ? Sedi negde medju flasama i svi su sretni..samo da kupe flasu i on je tu. Nesto mi ne lici na duha iz flase, lampe nema veze. Ako sam zapamtila i duh ispunjava zelje, ali ovaj namiguje ....ma duh to ne radi. Duh je ozbiljan lik sa zadatkom, predan misiji svojoj, pokloni se i  kaze dubokim odmerenim glasom...“Ispunjavam zelje“ Ali kad malo bolje razmislim, setim se da i u flasama  zive razi  duhovi, ali nisu to te flase ..

Mrazu da pisem..? Kako da  od njega  zelim toplinu..neprirodno je. Evo i sama pomisao na Mraza me je trgla. Mrazova ima svuda stalno, lede zivot, osmeh i radost..Necu, ne treba mi od njega nista.

Irvasi..pa gde ste mi vi? Njima vredi, oni pamte u cemu je bila draz.Evo ovako: Dragi Irvasi, vas nisu pokvarili, ne mogu nesto da vas modernizuju sem eventualno sa nekim genetskim inzinjeringom, ali nece..zauzeti su ovcama. E vi ste neiskvareni, pa ne moram ni da objasnjavam mnogo sta zelim. Sutnuti ste negde u zapecak kao i sve sto je dobro i vredno.Kamion je napredak  ..globalna automatizacija, mumifikacija ,ukalupljenje mozgova,osecaja i misli. Ali to je isto u redu Irvasi, biseri se ne bacaju pred svinje. Vi znate da su zelje tajna, nece se ispuniti ako kazem..pa i necu..