Vremeplov.............sarene pantalone od zenane, licno sasivene. Najblesaviji i upadljiv dezen-lisce na beloj podlozi, jarko zeleni tregeri a na grudima ogromno zeleno dugme (najvece koje je moglo da se presvuce). Ispod grudi progutana lopta, smestena u nabrani deo trudnickih pantalona. Kada sam ih kasnije pronasla i sama sam se zapanjla koliko su bile blesave ”Ma krstile su se zene za tobom u autobusu..” ‘ Stvarno? nisam uopste to primetila !”.
Svakog dana sam u odori kraljevske lude (najsladje nesto sto sam sasila do tada) odlazila na trudnicke vebe, “hu,hu..pisti, disi..hu..Ako i pukne vodenjak na ulici, nasloni se na drvo i umiri, da beba ne poleti naglo na dole.. ne plasi se, ne juri.. normalan prodjaj traje od pet do osam sati..” jos uvek se secam reci koje smo ponavljali na vezbama. Zena iz pekare na Zelenom Vencu je pred kraj doviknula do pola proturena kroz prozorce kioska, koga sada nema vise.. “Musko, sigurno.. vidi kako ti je spicast stomak.”
Prekljuce pre dvadesetpet godina, kumina mama nije znala da li da se smeje ili da place “Pa kako si se popela..ne radi lift ..peske do 15 sprata? Pa stvarno..cekaj ..jel ti se to spustio stomak?” “ Ma nee, pojma nemam“, zbunjeno vucem konac od dugmeta, koje na taj nacin vracam da ne otpadne...” Sta radi Margarita, Denisova devojka, jel luduje po stomaku ?”..navija kuma da bude devojcica sa mojom kosom.
Juce pre dvadesetpet godina...nesto mi nije bas, lezim.. stezu neki bolovi, ali knjiski moljac broji (naucila na vezbama). Dolaze gosti i moja majka. Lagana konverzacija..”Truc, truc, ha, ha..e, meni se spava.”Odlaze..a ja grabim telefon “ Kumo dolazi, nocas cu da se porodim..” Dotrcava bela kao krec i donosi Mocart kuglu..”cuvam je za danas”
Otac detetata stavlja kafu, deset je sati, trzaj i ceo krevet je u vodi... Izbezumljeno trce oko mene..” Idemooo !”.“ Ne, moram da lezim dvadeset minutaa..!” „ ??“ Posla sam verovatno ranije, plasila sam se da neko od njih dvoje ne padne, ko da me odvede onda..
Ja se napinjala u glavu :), babica mi brise krv iz nosa, kapilari na licu su mi popucali..Lekar dobacuje babici „ Povucice se sve.“ On se dere kao magare dok ga kupaju. Sve ostale bebe sam cula ..“mau , mau..“ i zacute. Ovaj ne zaklapa..“Jel mu je dobro ??,sto place toliko?“ .“ Ovaj ce da ti bude neki operski, buni se..Super je, dobro mu je.“
(Majku li mu njegovu, evo htedoh da sipam orahovacu, koju obozavam, da sacekam tih petnaest do cetiri i njega, da ga izvucem za usi. Ali popilo se, ne znam kada. Nema veze, otvorila sam vino.)
Elem, stadoh..gde?. Pa ovde. Odnosasmo i naocare, proteze i sve moguce skole, sto ovde sto u Rusiji. Porodila ga jedno dva puta, i jos jednom sam devet meseci bila kao luda zbog njega.
Gafovi koje cu pamtiti.. prisio je bratu na aerodromu sa sedam godina takvu sljagu, a onda on poceo da place “ Jel znas da ako se ovde izgubis, ne moze niko da te nadje? Gde ces za tim kucetom..” Plavooki sa pet godina ga gleda zbunjeno..nije se ni trznuo.
Deset godina, krvava usna povredjena na fudbalu, usta puna fiksne proteze i gumica..suska “ Sta si mi ovo nabila, kao debil sam, jos samo da mi stavis uloske u cipele, naocare imam. Mogao sam da nosim i onu obicnu protezu” Mali plavooki suska “Jeste , ne mogu ni da pricam sa ovim“.
Usput odlezane i sve ostale bolesti, prva pijanstava, besovi, posete Urgentnom u nedoba, ljubavi..svasta je tu bilo.. Ali kad razvuce sad taj osmeh i pogleda me onako, „polu ja, a polu nisam“, kad me sasece moj jezik, drskost, i bes (a ja bih htela da to nema) i kad pocene da nas zasmejava, kao ja nekada u tim sarenim trudnickim..sve zaboravim.
Evo ga, ranije cu da legnem ...
Нема коментара:
Постави коментар