Htela sam da pisem da ne volim grasak, kao uvod u stvari koje ne volim. Ali prema tom grasku mi nekako sve izgleda suvise slabo u ukusu nevoljenja. Ustari, sa malo mirodjije mogu da ga podnesem, zavaram se ukusom koji mi prija. Sam grasak mi je nekako bezlican, neukusan.
Ali necu o grasku. Volim neke ljude i oni mi prijaju, ali se cesto u tim corbama zadesi i neka mirodjija, koja u ljudskom obliku nema bas nikakav smek prijatnosti od one mirodjije gore.. Pa sad, jednom volis a jednom ne.
Volim najvise tresnje, a jos vise pitu od visanja. Ne od tresanja, nego visanja.
Nikako da razumem, gde je zec a gde grm..stalno bih nesto drugacije.
Нема коментара:
Постави коментар