Danas je jedan od onih dana kad sam jedan na jedan sama sa sobom.Obicno sam jedan na vise, hiljadu obaveza, misli, do sebe i ne stignem. Ovakve dane namirisem od jutra..
Pocelo je kao i obicno, nesto poslovno, trk, prica..druzenje sa prijateljicom, sve normalno, obecava, smeh ali nekako znam, medjuprostor vreba da ostanem sama..ceka me, dolijaces ti.. I naravno dolijam sama sebi.
U glavu dolaze nepozvane slike, reci, iz serpe mi iskacu ljudi. “Sta cete vi tu?”, necu da razmisljam, necu da tumacim....i ta intucija, ona me uvek razbija . Sve je sjajno, puna kuca.. lepo vece, prrr, to ptica mase krilima, nema ni besa koji me kroz smeh rasterecuje.. Cak sam se i nasmejala, neke price me vracaju u vremeplov, a u njemu ima svega..Ne pravim listu pesama, znam tek onda kako izgleda, samo ih nasumice pustam “dosta mi je vasih lepih manira to je suvise za mene...pa para papa para” ipah se nasmejah, jos malo da ne dobijih popara...al nije daleko stanje.
Huu, sjajno nemam ni zakljucak, pismeni zadatak nedovrsen, mozda jedino zakljucan negde meni.
Objavio robin u 1. oktobar 2011 23:29:12
Нема коментара:
Постави коментар