Volim sirinu, u svemu, u pogledima, izlaganjima. Ne puku , dosadnu nego i sa nekom poentom. Imam problem i sa sms porukama, volim da ih uoblicim, ne ono bzv, mlmt ili omg.. te skracenice. Sve vise sam ubedjena da su ljudi koji ih koriste zapravo potpuno dokoni, samo sa time zele da sami sebe ubede kako i oni imaju neku jurnjavu u zivotu, nesto im se dogadja, prate trend i stede minut dva ne znam za sta, uglavnom za nista..Vidim, zivot savremeni je naturio sam tu neku brzinu, skracenje, zauzeti smo, zivci tanani, nema se vremena..Laz, opsta dobro prihvacena. Zurba u svemu skracuje nas same, sami svoj zivot.Saveti stari, na tenane jedi, sazvaci ne znam ni ja koliko puta, o zadrzavanju u krevetu u dvoje da ne pricam.
Sta nije jasno, jurili kroz zivot ili ne, i sutra ce reka, ova u koju gledam, stajati na istom mestu kao sto je stajala, i sunce ce izaci na slicnom mestu kao i juce. I izlazice tako i kad sve prodje..nece ni lepse ni bolje , obavili mi sve sto hocemo ili ne.
Ljudi kao roboti jurcaju za nekim zivotom, nekim noedloznim obavezama, ne mogu ovo ili ono..stoj, mirno..sta ne moze, zasto? Pri tome, nisam objasnila, ja ne volim sporost, ne mogu da podnesem spore tipove, spore u pokretima, u razmisljanjima...“kao“ stalozene, mozda sam previse temperamentna.. Kad kazem stoj, kazem, radi kako mozes sa prihvatljivim opterecenjem, al ne kukaj i ne gubi glavu u tome i ne uskracuj sebi i sirinu u nekim stvarima i prihvati kao igru. Odustvo sirine pogleda, dovodi neminovno do ogranicenosti istog.
Dobro, i to znam, do nekih saznanja dolazis iskustvom, zreloscu ali promatram okolinu, mnogi samo sabiraju godine, one ih ne produbljiju. Ja licno sam u zivotu cirkuski zabavljac, obozavam da se smejem i salim, dubina mi to dozvoljava, ona je u mojo glavi. U drustvu nisam starac Foco od tisucu leta, mozda tetka Vanga, ne sa hiljadu teskih, ozbiljnih tema, ima tu varijanti hiljadu, politika i td..sad da pokazemo ko je koliko pametan. Vise sam za varijantu ( u redu, kad je ozbiljno i bitno naravno na taj nacin) hajde da sebi olaksamo kroz neku igru duha da se nasmejemo.. I danas me podseti, kad se moji andjeli zgroze dok sa uzivanjem jedem piktije ( ps. ne znam dal je pih ili pik,valda od pikantno), da sam se nekad i ja na njih grozila, bile su mi bas fuj.Dobro u tim pik, ili pihtijama nema neke dubine, sem masnoce i holeserola,( i ne kazem da je to dobitna promena, realno je na gore, treba da se jede zdravo) ali govorim kako se ljudi menjaju.Pa valjada treba i u glavama, ali tu na bolje, na sire i pametnije.
I sta je poenta, moj omiljeni tezak film,“ Zivot je lep“ na kraju kog se uvek istovremeno i smejem i placem.Igra duha u svemu ,u zivotu i ta neka sirina postojanja, misli i izrazavanja.
" I onda je mrmot zavio cokoladu u folju"..pa naravno sve to znate, nego eto da da zavijemo u foliju.
Objavio robin u 17. septembar 2011 11:36:13
Нема коментара:
Постави коментар