“Slusaj ti, ja ti pricam da ocu nesto da ti posaljem - e pa top ne mogu, to ces morati sama da se pobrines, ali zato roze haljinicu mogu, sve sa karnericima i to u duplikatu, da mozemo simultano da odrzavamo predstavu na dva kontinenta, sve sa treptanjem i uzdasima. Samo moras da mi das jos par instrukcija kako da se ponasam. Mada mozda i nece trebati, svi ce se onesvestiti vec na prve moje izjave ovakve vrste...”
Pa kako da ne budete presretni kad imate takvog hronicara svoje glave, I kad dobijete ovakav odgovor na emocionalno praznjenje kao sto je u postu “ dal da kupim top”. Ma kuma koje dugne,kuma je pivo, il si Lav il nisi…Dakle kako je to pocelo..
Obreh se tako u gimnaziji, vukovac , detinjasta ,sa manirima da radije igram izmedju dve vatre na ulici , vijam za loptom, nego da se doterujem pred ogledalom i da spoznam da sam intersantna decacima svog uzrasta. Osvanuh tog prvog septembra medju ostalim dobrim novobeogradskim djacima u devetoj bg gimnaziji tzv Bastilji. Svi zbunjeni, svi smuseni, neki u grupicama po nekoliko iz stare skole, neki sami kao ja. Ne secam se tacno kako i sta se odigralo, znam da sam se nekako dokopala trece klupe u strednjem redu gde je bilo prazno mesto, u ucionici u prizemlju sa leve strane kod muskog WC/a. Pored mene sede jos jedna izbezumljena dusa sa paz frizurom i okruglim licem, prozbori nesto , kao Verica i tu je rez, tama…ostalog se ne secam.
Samo znam da su me u sledecim danima svi prozivali zbog mog imena i prezimana koje je vec po broju slova strcalo previse u dnevniku, ali isto tako i budilo znatizelju svojiom egzotikom.To me je uvek pratilo i kasnije mi dosta puta i otvaralo i zatvaralo vrata, ali vise imalo pozitivne posledice, ako izuzmemo u skolskim uslovima kada sam uvek mogla da racunam da cu u nasumicnom odabiru pri ispitivanju zbog svog imena biti uvek prozivana medju prvima.
U drugoj klupu ispred sede Lokica i Princ Valijant frizura, sa kojom sam danas kuma. Ne znam sad tacno, prebiram po glavi, mislim da je ipak u pocetku bila Princ Valijant , siske , ravna kosa skoro do ramena, ali to ce kuma vec da ispravi pri prvom citanju ovoga. Ne znam kako i zasto smo nasli neku dodirnu tacku, mada smo imale dijametralna i odrastanja i uslove odrastanja, ali smo nekako nasle tu neku nit koja je pocela tada da se ispreda. Mozda bi i meni bilo interesantno da znam po cemu i kakvu me pamti iz tog vremena, ali posto je ovo posveceno njoj necemo sad o tome. Znam da se od ostalih razlikovala po svojoj izrazito beloj puti , po teskoj gustoj, ravnoj negovanoj kosi i po dva neverovatno simpaticna gornja zecja zuba, a umela je da napuci usta i da napravi neku smesnu grimasu,koju sam ja zvala, a sad dabrovska grimasa. Sva je bila kao mala dobro ukomponovana loptica , ne punacka , nego nekako mekana i elasticna, neverovatno zgodna i po mom misljenju najskladnije gradjena u odeljenju.
Naravno da je imala najbolju drugaricu i mnoge druge drugarice, ali iz nekog sad kako gledam zaista sudbinskog znacaja, smo se nekako sprijateljile, sa toliko razlika i bez mnogo uplitanja u prozivljeno, bez promeravanja, odmeravanja i bez nekog svesnog preklapanaja u interesovanjima. Al sve smo ostalo preklopile za visedecenijsko prijateljstvo , tako da nam tih cetrnaest i ne fali, a izgleda da smo i tada to znale. Imam par upecatljivih uspomena do njenog prvog odlaska u inostranstvo na duzi period.
Crvene sanadale na zidanu petu, modni hit tog doba, meni predlozen izbor sa mamine strane koja je polagala vise na izgled. Secam se da ih je pohvalila, a cini mi se da je i kupila slicne. Ja da sam bila iskrena, u to doba bih izabrala bilo koje, nije mi bilo bitno, onako pogubljenoj, detinjastoj i sa cupavom kovrdzavom dugom crnom kosom, al je mama znala sta se nosi.
Njena uzina, uvek je imala uzinu uvijenu u neku lepu salvetu , a cini mi se da mi je favorit bio sendvic sa belim mesom. Kada za vreme odmora pocne glad, imala je uvek nesto za grickanje.Uh, zamalo da zaboravim, zvake od cimeta, koje je ne znam odakle dobijala i koje sam obozavala.
Prebirajuci po glavi ta prva secanja ,iskace mi stalno sala za fizicko i tek sam se sad setila zasto. Uvek je imala lepo opeglanu i slozenu opremu za fizicko, za razliku od mene, koja je uvek imala sve nagurano sa zice onako sve u jednu kesu.
Uopste smo bile razlicite, dok sam se ja naravno priklonila onoj neobuzdanijoj struji, propusila, naravno na hodniku u blizini muskog Wc/a, kao pravi kamiondzija nosila vise farmerke, slabo se cesljala i sminkala, dotle je ona vodila racuna o slaganju boja, bila mnogo urednija i ozbiljnija od mene, imala decka i uvek se slatko smejala, ako na casu nije smela samo se videlo podrhtavanje ramena kad bi doturila neku ceduljicu. Nikad nismo sedele zajedno, vec jedna iza druge, uvek ista grupa za kontrolne..
Ostale uspomene su iz poznijeg perioda, nizu se kao perle na konac, kad se pravi ogrlica , zajednicki hobi iz danasnjih dana.Od drugih uspomenskih perli, zajedenicko svitanje na njenoj terasi , neprospavana noc i iscekivanje maturanta sa proslave, u nadi nekih bitnih informacija. Naravno nista narocito nismo dobile , sem sto smo konstatovale da su sad dugacke haljine bile vec izguzvane, prokomentarisali slike i frizure i maturante u smesnim belim kosuljama i pantalonama.
Zajdenicka Nova Godina u cetvorku, van Bgd, promasene ljubavi sa obe strane, levi mladici, moja konstatacija toga oko 2 sata nocu, sama sa suzama na tremu ali se iz neke sobe pojavila i samo rekla, ma ne placi..i naravno i ona pocela da place.
Naravno ona me je odvezla i na prvi porodjaj, gde to da propusti.
A kad smo vec kod suza, ko da smo znale da cemo ceo vek biti ustvari rastavljene i to uvek na drugim kontinentima, pa smo se jos u 16 godini isplakale na semaforu za sve ostale rastanke. Vise i ne placemo pri rastancima, ustvari kad bolje razmislim, vidjamo se i rastajemo ne tako cesto, placemo ili se smejemo uz pisma, broj ona cuva..a i broj nije bitan. Ovo je samo retospektiva, dodatak na secanja iz mladosti..znam da ce biti verovatno citano uz suze, ali ne treba, treba uz osmeh, lepo je da imam u secanju sve ovo i da mogu da ih podelim u prvoj ruci, nema lazi nema prevare, ako je alchajmer proradio, bicu opomenuta. Mnoga secanja zadrzimo ali se ljudi ospu, izgube se veze, kontakti, ostanu kontakti, izgube se niti prisnosti. Ovde sve naopako, ostale niti, ostao kontakt, vidjanja retka, malte ne u 20 godina mozda jedva cetri ili pet puta, ali otvoren bezgranican i bespovratni kredit poverenja u glavi, takav paket, podrska i sigurnost koja prkosi svim zakonima stvarnosti, relativiteta , i gravitacije.
Dakle kumo, Lav je car...znamo, a ti si carica. Idemo dalje, u haljinicama ili ne ali zajedno, predstave su sve nase..
Objavio robin u 20. septembar 2011 13:43:42
Нема коментара:
Постави коментар