Zahvalna sam ..naucila..treba..(uglavnovnom da imam dobri internet vezu, da spadam u ne znam koji postotak ljudi koji ume da pise..a jos manji da ume da i razmislja). Da nam nije ovih i slicnih poruka, svi bi se po difoltu pretvorili u neki File, i Inserovali uz pomoc Toolsa na Backgroundu neke Pikture i teraj…Ovako na nezniji nacin, saljemo umne poruke, kazemo nekim ljudima da mislimo na njih, mada se nismo mesecima ni videli ni culu, uzdahnemo nad pametnom filozofijom zivota i opet, teraj…
Ima tu i za i protiv. Dok lepe pejzaze i vrtove, kineske mudrosti, price o monasima i dogodovstinama salju uglavnom starije generacije , priucene kompjuteru i sa kucanjem uglavnom sa dva do tri prsta, one ostaju potpuno neinteresantne za mladje generacije.
Ima tu u jos jedna podgrupa mailova i slicica,koje izmame osmehe zenskoj starijoj populaciji, sa nekim golusavim decacima te na plazi, te obucenim u ruzu, propraceni uvek zdravim osmehom, neshvatljivIm zenskoj mladjoj populaciji. Njima valjda to bas izgleda bedak, kad se tetke loze, ali ne shvataju da tu od lozenja nema ni L. To je cisto osmeh na retrospektivu mladosti,kad smo i same gledali na takve starije zene kao lujke.
Ovako, vec sve vidjeno, ispricano…najlepsa ilustracija ljubavne predigre iz price, lovac zrtva, vuk jagnje, ko koga muva i zasto. Dakle jedna koja uziva naravno u tim i takvim mejlovima na poziv svoga lovca, da svrate do njega na kafu, skruseno je odgovorila. “ Ne mogu imam menzis” Pa dal treba dalje da se foliramo i objasnjavamo..Ne znam tacno dalje, kako je covek promilio glavu posle ove kofe govana, ako ima stila, verovatno se nasmejao, ali po nacinu pijenja…vec cega ne bih rekla.
E al nije to tema, vec ove moderne tehnologije koje nas prosvetlise. Pogubismo zivce sto zbog dece preteci da cemo da im ukinemo internet sate, da ce vid da pogube i da se otudje..al sad vec kasno. Svi imaju fejsove, navuceni od sedam godina, u glavama promaja, niko nista ne pamti, nema potrebu..pise na fejsu i domaci i ima i slika kontrolnog snimljena mobilnim, moze i morbidnim, jer po tim fajlovima po mobilnim mogu da se nadju najkretenskije fotografije iz stvarnog sveta, koje kasnije veoma brzo osvanu naravno, na medjunarodnoj oglasnoj tabli srama. Tamo se sve zna i kako se zove i kako izgleda.Ne iskoci samo ime proizvodjaca namestaja ili garderobe aktera na slikama. Tako agilne majke i ostali roditelji, prate svoju decu sa kim se druze , vide svoje andjele u neverovatnim situacijama, u zagrljaju nekih devojaka ili momaka, ili nekih flasa, vina, piva i viskija...Uglavnom , opet ko po difoltu, roditelji nisu prijatelji na fejsu sa svojom decom, to uspevaju da zvirnu samo u slucaju da andjeli slucajno ne zatvore profil dok se kupaju i slicno. Ja nisam registrovana na tabli, do duse nisam ni ovako registrovana sto bi rekle babe, nego razvedena, pa mi glupo sad da se registrujem..pa da se navucem..aa nasta?
Opet promasih temu, elem, zahvalna sam...da su zadrzali moji nastavljaci vrste i pored svih fejsova i ostalih tehnickih novotarija receptore duse, i pokazali ih u bitnom trenutku nekih sudbinskih dogadjaja u porodici. Iako odmahuju na prelepe pejzaze koje ja sa telecim osmehom zelim da im priblizim i taknem ih da osete lepotu prirode i necega izvan tastature i ekrana, na zivotnom platnu u realnoj teskoj situaciji imaju senzore i uskladjene reakcije. Zahvalna sam svojoj prirodi da se smejem i kada nije sve smesno, da mogu da kapsuliram bol, tugu i sve to zajedno sa ljubavlju nosim u svojoj glavi u razlicitim fajlovima,koji se ne prelivaju jedan u drugi mada su zajedno u istom sengrupu.Zahvalna sam, sto se po porukama kineske mudrosti i savetuje, da uvek igram kao da me niko ne gleda, pevam kao da me niko ne slusa, smejem se punim ustima i srcem i ponasam po svom srcu,osecajima i mislima bez obzira na druge. Zadovoljna sam sto povremeno imam dokaze da sam ipak necim ostavila trag u generacijama mladih koja su prosla pored mene,koji se ponekad vidi u minornim ali dragocenim stvarima,da se javljaju i onda kad im ne treba vise moja pomoc, sto prestanu da mi persiraju i sto mogu sa njima da popijem i pice u kaficu. Sto sam internet korisnik koji moze jednoj osobi da posalje dvadeset poruka na dan i da mi ona u istom tom danu odgovori, a nije mi rodjak niti prijatelj za kafu.. Zahvalna sam sto i danas imam mastu kao dete, mada neke cudne cifre bas i nisu decje, sto mi srce nije okamenilo i moze da poskoci, ne samo od pada ili porasta krvnog pritiska. Imam nade ca se ono imati dok bude kucalo dovoljno ljubavi za sve koji je trebaju, biti strasljivo i kriticno prema sebi da ne pogresi, da nece kroz oziljke koje su se skupljali godinama otvrdnuti i otupeti.
I naravno neizbezno u ovakvim trenutcima, zahvalna sam svojim roditeljima, koliko god da su bili nesavrseni kao sto sam ja, dali mi svako sa svoje strane po delic necega sto se cudnim putevima povezalo preko globalne mreze i stvorilo me.
Ps. slagah nesto, pisano ranije samo za jednog vernog citaoca, imam fejs, otvorise mi i to drugi i citava tri ili cetri prijatelja, malo li je?
Нема коментара:
Постави коментар