CRTICE MOZGA

...........

Pisem danju u mislima. Razmisljam sta bih rekla dok reka desavanja tece, puno misli, citavi eseji a onda kad utihne i kad ostanes sam, jedan na jedan sa sobom, sa belinom papira na ekranu, misli zamru. Prozivjeno ode, odnese sa sobom i tezinu i tugu i radost.

I sta sad, prepricavati dogadjaje, tugu.... opste kinesku, ma bolje je tako kad ne moze da bude kako treba..pa uvek je bolje ono sto moze a ne sta ne  moze, nemamo opciju.Bolje vrabac u ruci nego ..

Belina, papir….tabula Laza ..a ne raza. Praznina al ne vakum,  necega nedefinisanog ima u toj praznini,  supljina al puna, nesto u njoj je ali sta.Teska definicija osecanja, nabijena jedna na druga, toliko sva jaka i upecatljiva da   su dolazeci u naletima morala da  potiskuju  predhodnu. A vremenski period za potiskivanje je bio previse kratak,  sve su se mesale, uguravale s brda sdola i pretrpale jedna u drugu.  Time su  postali prosto esencija ubitacne jacine, svaka za sebe, jedna pored druge….sve zajedno tempirana bomba a nerazumljiva. 

Dal cu puci, pa ne znam, mozda kad izgubim i ovo malo nekog osecaja za realnost, i definitivno predjem i ja na papir, u drugu dimenziju.U njoj mi je dobro,u njoj mogu da bez grize savesti pricam sama sa sobom , sa tom belinom koja me sve razume i ne ljuti se, niti se ja pitam dal ja gresim i dal me je razumela. Sta god htela i pomislila, u njoj mogu da izzivim, da je nacrtam nekim cudnim pokretima ruke lupajuci po ovoj tastaturi. I onda se otvaraju neka vrata iz koje jedna po jedna izlaze te sve moje nabijenme emocije, ekstrakti i postaju eliksiri za mene , za moju dusu, rasterecuju me i ne cine me tako tempiranom. Cujem i vidim svoje misli, ne osudjujem ih niti im zameram, moje su sta da radim.

..........................

Nedostaju mi ljudi, razne stvari me podsecaju na njih.. smese mi se sa neke police u sobi i svi gledju u mene, u moj zivot i jos uvek su tu. Ali sutra je novi dan , naravno..Odbrojavaju se minuli dogadjaji, godine..U tom odbrojavanju, prodje mnogo vozova i lica pored nas..lica koja srecemo jos uvek, koja smo sretali nekad ali su nam se putanje odaljile, ali i onih cije su putanje izbrisane sa svih dnevnih redova voznje. Vise ne mozemo da ih vidimo sem na nekim starim fotografijama koje, ako imamo srece imaju po neki datum ili godinu na poledjini.

Cesto se mnogo vise zapitamo i iznenadimo kada se upustimo u matematicko pamcenje oduzimanjem i shvatimo, kojiko je godina proteklo kada smo se pozdrvili sa njima.Na pocetku racunice je tesko, posle krene svojim tokom. Neka nama draga nasmejana lica sa kojima smo uzivali i delili svakodnevnicu bulje sa police,ali sad nedostaje novi ram...

 .......................................................

 Konstatacija  zbivanja” pa dal ima nesto lepo da ti se desi?” Pa valjda ima,nadam se..bicee..al kad ne znam. “Lepotu treba traziti u malim stvarima” pa u malim je i trazim, gde u manjim..ne ide manje od manjeg...  male stvari ali meni bitne ,vredne. Naprimer zrikavac, mali, doselo se na moju terasu i zrici..Jos samo da mi kroz sobu protutnji voz za Sibenik, i cela sreca je tu..troje dece, jedno drugom do uveta, sa nosevima priljubljenim na staklo u ocekivanju mora, jedna starica srebrkaste kose, zeleni i karirni stari koferi...sreca.

........................................

 Ljudi , cudni neki, misle misli se ne vide, bas su cudni. To me uvek iznenadi  i postidi. Sancenje neko, zauzimanje pozicija..prema kome i prema cemu uvek se pitam. Kako mogu vise da vole da se cene njihove maske, predstavljanje  nego nihova sustina. Da li zaista sami sebe ne cene toliko, ili preziru pa daju surogate sebe..ne znam, to me uvek zadivljuje. Sada je najveci jeres odgovoriti na pitanje “ kako si?”.Kome odgovoriti i kako odgovoriti...vecinu nije ni briga. Ja to pitam drugacije, “dobro ste?” Dobro hvala” sta drugo da pitam, uvek je dobro, da je bolje ne bi valjalo, a da neko zaista prica kako je, ne ide.

............................

 Ti si ko fenix, da da.. to ne postoji, bese moj odgovor, kad se raspadnem, raspala sam se.. a do tada sam samo ptica robin.A robin ko robin, leti... citavo nebo je pred njim.