"U jednom gradu, u jednoj zemlji, na jednoj planeti, je jedna,ona, ili on, bila tamo sa onim ili onom…" Takav i slican nacin razgovora, koji me sve vise nervira, je u poslednje vreme jako poularan. Kao da ljudi nemaju ta svoja lepa imena, koja su im upravo zato data da se zna o kome se prica. Takvi "pricaci" zele da budu i obavijeni tajnom i "kao" iskreni i otvoreni, pricaju , kako su bili sa nekim zagonetnim likovima na nekim egzoticnim mestima, zele prisnost a nje nema.Pitam se kako nisu svesni da magija te napetosti u prici odaje njih same da, niti su zagonetni niti iskreni. “ Bila sam juce sa onom mojom tamo negde u gradu, I onda se desilo…..?” Cekaj ..uvek se pitam, sta hoces da mi kazes i zasto to radis..Vezana za jezik kao struku, dobro znam da se zamenica koristi tek kada je predhodno navedena imenica. Ako nisi bila sa foteljom , onda si bila sa nekim zivim bicem koje ima ime..A ako ne zelis da pricas nemoj.
A ima I jos jedna magija koja me iz nekih specificnih razloga isto nervira. Upotreba izraza “ zena”.. Sem onih koji su u upotrebi, "E zeno pa bas je.."od prijateljica i samih zena, najinteresantnije mi je nazivanje saputnica istim imenom..bezlicno.Ok. kod zezanja, moja zena kaze I td…u dobrim prijateljsvima je sve jasno.. Pri svim malo prisnijim odnosima , veoma se lepo zna ko je ozenjen pa ima zenu, i obicno se i zna i ime te osobe. Pa cak se nekad i licno poznaje.Kod nekih isto neobicnih prijateljstava, poslovnih a na neki nacin specificnih, pricom, nekim pogledom ili osmehom, gde je cak sve i na Vi, me onda uvodjenje zene u pricu i to bez imena dodatno uvodi u razmisljenja.Pri tome nekako nespretno Nekad sama dodam ime, cisto da pokazem da je ,ako se o tome prica, noramalno pricati sa imenom, ali ta magija bezlicnosti me onda navodi da se pitam zasto je to tako....Nije problem,zna se ko koga ima i ko kome pripada, kod mene je to jasno i nema preko granica…Mozda od muskih neko moze da objasni kada se pribegava tome. Da li je to neka otudjenost samih aktera, gde su uglavnom samo u odnosima zena I muskarac ili strah od prisnosti sa osobom sa kojom se prica, a sa kojom se cak i polusvesno prosto nagonski flertuje. Mozda suludo izletanje pricom u nekim bezveznim situacijama, pa se nema kud.. Da li zal za slobodom u ponasanju, a istovremeno i strah od istog..a mozda postavljanje zida sa “zenom” i ispiranje neke savesti za sve osmehe i vrckave poglede.. pa je lakse tako, ili neki strah. Interesuje me poriv, sta je iza toga ..mozda nista , slucajno je tako, potpuno normalno i pored neke energije koja prosto svetli, mozda potpuno bezvezno moje mozganje.Bilo kako bilo, zene svoje muskarce i kad se izlete, i kad trepcu ili se smejulje nazivaju muz, ne kazu muskarac mi je rekao da...( mada izarz zena ima u sebi ta dva znacenja i zena i supruga, al zena je onako opste, bezlicnije).
Pri tome sasvim je jasno da je svako u nekim svojim odnosima, da tu niti treba niti iko hoce bilo kakve promene il remecenje poredka. Ali se u zivotu sretnu ljudi, sa kojima je jednostavno obostrano i pored hiljadu nekih "nelogicnih" okolnosti jako lepo prijacati ili popiti kafu, ne samo zbog posla, ali sve pod okriljem istog.Prosto desi se nicim ocekivano, a onda dodje i do te neke nemustosti u izrazavanju koja nije niti poslovna a ni prisna.
Нема коментара:
Постави коментар