BG

 Dok posmatram kako neka deca pokusavaju da zapale vatru usred grada ( ipak je NB jos grad) i posle trzaja od neke petarde, mada nije jos NG, resih da se oglasim( pa dobro i London je goreo).

Nikad nisam bila clan niti neke partije niti bilo kog klana za peglanje mozdanih vijuga, sem sto sam bila pionir. Majka sam , te nemam nameru nikoga niti da vaspitavam niti da pravdam, sem eventualno moju..Al se dize neka prasina oko ne znam cega, pa hajde malo da vidimo sve iz drugog ugla. 

Necemo teske teme, ko je kome i kada otisao iz zemlje, neki dragi prijatelji i rodbina. Znam, zbog teske situacije su mnogi morali i nevoljno da odu a neki da dodju,. ( ne zelim o politici).Moje drustvo je uglavnom otislo preko Okeana, a mene je zivot odveo na Istok. Nas duh i neku neusiljenost i iskrenost sam uvek volela i postovala, tako da naravno  volim ljude, bez obzira odakle dolazili. Ponasanje i nacin ophodjena su mi bili uvek isti, kako na Zapadu tako i na Istoku. Nikad nisam imala problema sa njim, niti sam se osecala prozivanom, mada su mi deca ïmala  neko vreme nadimke "inostranci" Al nije to poenta.

Ovih dana se Novim Beogradom vuce vozilo kao iz "Ludog Max-a"sa razglasom (nisam ni pogledala sa prozora, al tako to vozilo zamisljam) i jedan glas intonacijom kao o odlasku i dolasku vozova objavljuje "Skupljamo stare sporete, frizidere.."" Svaki put se nasmejem i to mi je simpaticno..a onda pomislim na moju malu kumu iz Kanade.. 

Provele smo zajedeno intenzivno nedelju dana. Pocetna tuga zbog dolaska,a zatim trud svih nas da joj nekako priblizimo Beograd, mada dolazi svake godine, nije ipak urodio ni posle mesec dana boravka nekim za nas prihvatljivim rezultatom..Jasno mi je da je dete rodjeno tamo, drugi uslovi zivota...druge navike..Ali i posle svih mogucih setnji, kupovina, razgledanja i ostalih akrobacija nije promenila misljenje., ne bi volela da dodje sledece godine. Pokusaji sa druzenjem i vrsnjacima isto tako nisu dali rezutata..

Ali najiskeniji decji odgovor na pitanje: "Pa sta ti najvise smeta ovde?" je bio"Sto je tako prljavo"..I.. sta sad..koji bi odgovor bio dovoljno dobar za to, cenjena publiko, sta dete je razmazeno...ma na zapadu su ovakvi,onakvi  ..ili ono najgluplje, pa znas sine, nismo mi bas tako prljavi....pa nismo, naravno, to svi mi znamo odakle god da smo dosli...

Ma mozemo da budemo svakojaki,i bogati i siromasni, svi smo manje vise u istom kazanu i sa istim problemima, ali da mozemo da budemo malo kulturniji, mislim da mozemo.

Neka tuga zbog svega toga, tuga zbog rastanaka,  dece dobrih prijatelja i moje, Ona  se u buducnosti mozda nece sretati.  Deca, meni nekih dragih ljudi,ce mozda izbegavati Beograd. Decja primedba, povrsina ali do dubine treba jos.,.treba zrelost.. Probudi se u takvim trenutcima i neki prkos, da branis "na barikadama svoj grad" sa komentarom.. pa i ti svi usiljeni osmesi tamo i sjaj, cistoca nisu nista narocito. Tamo bi mogla da padnes, niko ti ne bi pomogao, ovde su ljudi dobronamerni, iskreni...

Ali opet prasina koja se digla ovih dana mi nekako bas zapela za oko, pa se pitam, da li su bas kod nas ljudi tako dobonamerni? U svakom slucaju, znam da sam kumicu ispratila  i grcajuci izletela sa aerodroma..

I onda nesto tako obicno,  nesto o kulturi , o gradu u kom zivimo, svi u mimohodu i na pola metra,  pobudi lavinu “dobronamernih komentara”.. Vitlajte se po netu, pljujte koliko hocEte, mozete i mene komentarima, svi slucajni, namerni, anonimni i ostali prolaznici..  

Koliko god neki ekstremni stil pisanja moze da para usi, meni licno ne smeta, ako prepoznajem stil. Ako je puko vredjanje u dve recenice, onda to nije stil , a nije ni ekstrem...ne znam sta je?