Dal su mene, dal pun mesec, temepeature..nervi, sta god da je al mnogo tesko... Gledam nastavljace vrste, smlaceni od nezrelosti.. Koliko reci moze da se potrosi za sarmice od zelja, pa to ne moze mozak da preradi. Dakle, sedim umirem od smeha...to im je i cilj, da me zasmejavaju i podbadaju, dva slona od po dva metra, navikli kao i mnogi na plasticnu hranu,koja je naravno uvek bolja od domace. Elem te dve malenkosti, gde mogu da se najedu sa samicama od zelja, kad one ne padnu kao cigla na zeludac. E da su u bar slane ( ma sis je zakon- glavni sastav svakog fast food-a,je so.. jedan ukus mora da preovlada da ubije sve ostale, papira, soje i td)) ili ljute ( dodatak urnebesa u sis), uh kad se to spoji sa sve pavlakom i senfom u kifli,somunu umocenim u mocu sa vegetom,( lutka) proguta halapljivo za deset minta to je vec nesto.To padne onako bas taman, zacementira zeludac, ohoh, umalo zaboravih i kad se zalije jos cocalom ( to mu dodje kao voda i cement).
Evo dodjosmo do kletvi, direktan prenos. Pojedose, al nezadovoljni... sad cu za dva sata da budem gladan...eh bedaka, a mozda i uvertira za neki punjeni batak....“ E znas kad cu da ti dovedem unucice, na rucak, ma nikad iz inata” ( umirem od smeha , ne mogu da zadrzim suze od te kletve i te tuge da ne bauljam kao baba po kuhinji ).Da nemaju duha, da me ne zasmeju , da ne pomenuse i Jamie Olivera, i ostale velikane kulinarskog umeca, koje samo treba da pozovem da me snimaju, mozda bi i pop-sizela sto su bezobrazni i razmazeni... al imaju duha, krv nije voda, sve kroz smeh pa tako i prodje..A i jos,, kucam, smejem se posle rucka, „vidi sad pise blog.. e sad ce o nama, kako te nije sramota..zovi njih na sarmice..“ Elem , bilo kako bilo, vidim neke mene, cuda, ludajle.... smesno mi , ok pola serpe pojedeno, sto bi rekla moja baba, zdravlje na usta ulazi... a gluposti ponekad na ista izlaze..
Нема коментара:
Постави коментар