ZLATNIM SLOVIMA

Sedecemo jednom jedan nasparm drugoga  netremice, kao hiljadu puta pre toga. Tada mi po prvi put nece biti od znacaja ni rec, ni pogled ni boja glasa. Da si samo znao koliko sam dobra u hvatanju svakog titraja u vazduhu. Bogovi ne silaze cesto medju ljude, bolno uobrazeno ali je tako.

Prijatelju mili, tebi sam napisala ode i hvalospevi u mojoj glavi, zasadila sam najlepse misli u bastu  secanja kojih se ne odricem. Zauvek ce ostati samo moja. Znas, nisam sigurna  da li sam te stvarnog zelela u njoj, da li bi ti zapravo bilo mesto tu. Sebicno mi je  odgovaralo  ono kakvim sam te predstavila. Vidis, napravila sam i od tebe Boga. Volela bih da mi cujes misli, da si ih cuo i osetio, mozda i vise nego da cujem tvoje. Kukakvica sam, igram na sigurno, nije to najstrasnija stvar.

Dragi moj prijatelju, ostaces zatvoren u mojoj dusi kao slova na papipuru. Nista nece ugroziti taj red, promasaja imam dovoljno,  ostace basta sa zlatnim slovima i secanje sta god tada bez ijedne reci pricali.