Sva pitanja su otvorena. Kao loptica se kotrljam iz jedne krajnosti u drugu. Svrha svega je sta, sta je to sto je zaista vredno. Znam, vidim, osecam to neko komesanje, trazenje i lutanje kod mnogih ne samo kod mene.Potpuno budalasto ceo zivot se pitam sta je svrha i sta vredi,biti vise emotivan ili racionalan. Toliki rebus verovatno isto budalasto predstavljen kao pobednicki pehar. Dobijanjem pehara i resenjem zagonetke bi mi bilo lakse, mogla bih da kazem, ok greska u tebi, bitno ti je nebitno.
Ja sam za prvu opicju, mislim da je to. Ne mislim sad na pametovanje, treba da su oba u skladu, naravno u realnom zivotu i vremenu veoma dobro funkcionisem . Ali moja bit je vise emocionalna.Kazu mi da se emotivnost oseca i u glasu, u pokretu. Ja znam sta meni treba, tegovi realnosti koji ce me ponekad spustiti na zemlju, izostriti vid.
U kom smislu biti emotiva?. Emotivan za sebe samo ili za sebe i druge. Druga opcija za mene dobitna.Zato ne verujem u emotivne i osecajne samo kad je vlastiti interes u pitanju, kad se oseti samo nepravda ili okrunost prema sebi, a prema drugome ne. Ustvari najcesca varjanta je i bas upravo ta. Zato takve ne podnosim, ne trpim ..namirisem ih na kilomete. Nezni, slatki, slabi. Izgledaju da ne bi umeli ulicu da predju ali sa drobilicom samo za svoje interese.
Ja ne izgledam tako,ne ponasam se tako, idem na nerve nekim takvima i to mi je nekad drago.. Smatraju me kao pretnju, mnogo sam zustra za njih, ne pijem sa tog izvora foliranja.. Ali tacno znam i osecam, kriju svoju egoisticnu stranu pod maskom te nesnalazljivosti i zbunjenosti. Isto u najneobicnijim realnim tipovima, krutim sa macem u glavi u jeziku vidim emotivce kao sto sam i ja. Naravno, ne pricam generalno ima zaista dosta mesanih tipova.
I zasto sad bas sve ovo pisem? Stalnoiznova se pitam sta je to bitno, sta ce da se broji, pamti, ta neka emotivana stanja i reakcije koje su u suprotnosti sa realom. Ono sto osecas u tim knjigama koje citas, u pesmama koje slusas. Nesto sto je izvan ovoga, radi, zivi, rinataj budi pametan, realan smiren. Ono sto se pitam , da li je bitno sto se osecas tako zivim da das sebi na volju da radis i govoris kako osecas, pa makar bilo u suprotnosti sa racionalnim ponasanjem.
Нема коментара:
Постави коментар