Vec odredjeno vreme pokusavam da napravim zaokrete u zivotu. Na primer da postanem plavusa.. ali necu, mada sam probala i periku. Nije lose, slikala sam se i poslala prijateljicama. Zvale su me da pitaju ko je to.....znaci dobra mimikija. Dakle u tom smeru ne krecem, jedino ako orobim neku banku pa da me ne prepoznaju.
Ali u jednom sam uspala stoprocentno. Moj zaokret mazno lezi pored mene.Pocinje da prede kad je pogledam. Male sape, bele cizmice i roze njuska. Ponovo nas je neko izabrao za gazde..Malo tigrasto crno-sivo mace koje je pritrcalo mom sinu i zakacilo se na farmerke. Nespretno se vec dva dana borim sa fuj, dodji a dobro znam da to ovde ne funkcionise. ”Gde je Njusa” Kratak odgovor ” Ona nije Njusa, nemoj tako da je zoves.” Dobro Mici.. E da, Njusa me gleda iz rama i misli se..
...............................
Jesen pre 14 godina. Tezak film „Tamna je noc“ .Za mene jos tezi zvuci cviljenja u pozadini. Njanja, puno ime, je bila moja jedina prava dadilja. Junacki je podelila sa nama posednjih 13 godina raspleta.Obrela se u nasoj tadasnjoj basti sa jos dva mala psa iz istog legla, koja sam pokupila sa ulice. Najmanja od njih, nije mogla ni prag od balkona da preskoci. Svi su mi govorili da licimo..Nisam uspela ni da zaplacem kada sam je drzlala pre pet meseci krilu da deluje inekcija za uspavljivanje. Bilo je dosta toga za plakanje.
.............................
„Vidi nasao sam kanarinca“ Naravno od sve dece jedino je moje znalo da sme da ga donese kuci. Dakle Kica. Leteo je po kuci dva dana dok nismo nabavili kavez. Uzivao je sa nama, i dostojanstveno sa zvoncem i ogledalom sahranjen na livadi na Bezanijskoj kosi.
..............................
„Mama, vidi u nasoj basti kornjaca ??!“ Zaprepastenje, velika kao tanjir sumska kornjaca...Dakle Koja..Zabluda IT Koje je resena posle nedelju dana kada nam je komsija priznao da je on ubacio kod nas, jer je znao da cu je primiti.. Koja je patrolirao po basti, Njanja je lajala dok ga nije prihvatila a Kica se nije obazirao u svom repertoaru.U jesen je Koja poceo da se zakopava, a ja da jurim veterinara za kornjacu. Dogurala sam do zoloskog vrta i gospodina iz neke Africke drzave koji je pristojno govorio srpski. Misterija je bila razjasnjena... Koja je zensko, povukao modu jos pre svih parada..dakle nije on, nego ona..“spava preko zime, stavite je u kutiju pa u podrum..“ „ Kako da je ostavim kao mrtvu u podrum???““ Ako hocete,mozete kod nas da je ostavite..imamo zimsko spremiste...““Ostavljam!“
............................
Jesen pre ...godina. Pijaca na putu za Lesnije Dalji, Podmoskovlje. “Vidi kako je sladak!!” Posle bacenog pogleda na malog belog plisaog medu bezim po pijaci a svita me juri..”Da ga kupimoo” Odlucno “ Nee” koje me je nateralo da sledecih godinu dana setam satima na minus 18, da se pentram po poligonu za dresuru i pregovaram sa dreserima po Moskvi. Podgoljanska ovcarka, ogroman beli pas, sa njuskom i stasom medveda, verni cuvar zbog koga niko nije smeo da mi pridje niti da mi pruzi ruku. Deca su imala vlastitog ponija, ja vlastitog trenera za preskakanje prepona na ledu..Sve u svemu Bena sam morala da udomim ..Meni nije smeo niko da se obrati sledecih sest meseca cak ni sa utesnim recima “ Mnogo je veliki za stan”.
...........................
Nisam imala hrcka..ne zelim, ribice..moze ona zlatna za ispunjenje bar 3 zelje , zeca..moze ali jednog specijalnog iz Alise.
Нема коментара:
Постави коментар