Sve pocinje igrom, neocekivano i nespremno, udarcem, udahom. Loptice odakud bacene i pomerane nepoznatim udarcima, slede neku putanju ka konacnom odredistu.
Ova partiji se za sve tako zavrsava. Kugla protrci po terenu nekad sporo, nekad brzo , sudari se sa nekim drugima koje joj se isprece , udari neke trece , prozuji brzo pored cetvrtih…Unapred isplanirana partija ne od strane nas, malo se mi tu verovatno pitamo, ko ce gde da se ispreci, zasto kako. To su potezi glavnog igraca koji nas je i ubacio u igru na ravnu povrsinu vremenskog stola i pazi koju kojom brzinom da pogura, kojoj koju prepreku da stavi, koja moze vise da izdrzi, koja ima bolju poziciju, koja daje energiju drugima, koja prima i zadrzava je....
On diktira sve moguce udarce, planira kombinacije presretanja a na kraju svaku smesta u neki otvor .Sa poslednjim udarcem glavnog igraca, ponekad sa velikim praskom i puno pompe, ponekad prosto tako neprimetno, se igra za pojedinca zavrava , jednostavno se sklizne u tamu ili udje u tunel, pod nekom cojom travnatom ili zemljanom.
Tako svaka loptica na bilijarskom stolu ima svoje odrediste, neke idu zajedno u jednom pravcu, neke u drugom. Slicnost je ocigledna, posle raznih sudaranja o druge ljude i sudbine, noseni nekim nama ne uvek razjasnjenim pravcima i smerovima bilijarske igre zavrsavamo je isto.
Koliko je partija za koju lopticu interesantna i dobra zavisi od osobenosti same loptice, medjusobnih prenosenja energija prilikom susreta sa ostalim. Neki udarci drugih igraca su dobri na prvi pogled, ali odvedu u pogresnom pravcu, neki dobro promisljeni a ponekad i oni nepredvidivi vode ka dobrom. Bilijarski stap pomaze da loptica ima dobru poziciju u odnosu na druge, daje joj pravac kako bi se susrela sa drugima, kako bi je dodirnuli, okrznuli ili zaneli, sve u svemu usmerili. One medjusobno razmenjuju enrgije i ljubav, ponekad mrznju i zlo ali uvek nastave da prate neke svoje nevidljive putanje. Ponekad se one vise puta vracaju i odbijaju, ali sve igraju sa istim predispozicijama na istom terenu u partiji neizvesne tezine i duzine.
Smisao igre nije puko pogadjanje rupa, mada ima i takvih pravolinijskih kretanja. Vreme prelaska sa tacke a do tacke b nije vazno, vremenski kod ne igra neku ulogu, moze da se meri sekundama ili vekovima, sve jedno je. Neke loptice ne prozive nista narocito, nema uzivanja u igri. Takvi ne zrace a time i ne primaju energiju od ostalih ucesnika. Njihova monotona igra klizi ponekad pravilno, ali uglavnom je upucena na stalnu kradju tudje topline i koliko god bili pompezni i gordi, nikad zaista ne dozive osecaj pavih igraca. Neke druge loptice se cesto zature blizu margina, po nekim coskovima do kojih se tesko dolazi i odatle posmatraju citavu igru.Verovatno ne bas zadovoljni sto nisu u samom centru zbivanja, na sredistu sa ostalima, u temperamentnoj igri sudbine. Neke ne unesu dovoljno boje, nisu upecatljive i ne skrecu paznju niti imaju neku unutrasnju privlacnost, magnet kojom bi privukle ostale igrace da ih okrznu. Ponekad i same zele takve svoje inertne pozicije, nema tu mnogo iznenadjenja ali se sa vremenom zasite svoje pozicije i ostare cekajuci poslednji udarac koji bi ih razresio cekanja i oslukovanja kraja.
One zive jarkih boja , pri svakom udarcu, situaciji, poskoce, uzdrmaju, razbucaju jos tri sledece loptice, pomere ih, unesu im zivot i dinamicnost, i time nedopustaju okolnim da se ukopaju i stoje uvek na jednom mestu. U svakom slucaju ponesu dosta energije od drugih, daju i drugima svoju, uticu na neki nacin i na svoju i na tudje sudbine, imaju osecaj da su kovaci sami svoje srece ili nesrece.
A onda i kad sve skliznu u tunel, uvek ostane na stolu jos nekih loptica koje se krece i zivi zahvaljujuci njihovoj energiji i ljubavi. Mozda kao dobri igraci budu ubaceni na visi nivo igre, neki losiji se vrate na pocetak da nauce nesto i isprave greske, ponekad se mozda i sretnu na istom stolu iz raznih ranijih partija. Uglavnom svi su istih obelezja, slicnih predispozicija.
Нема коментара:
Постави коментар